ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra u čistom i urednom stanju.

Autor - osoba La Fonten, Žan de, 1621-1695 = La Fontaine, Jean de, 1621-1695
Naslov Lafontenove basne / [preveo u stihu Dragoslav Ilić ; preveo u prozi Slobodan Petković ; prepevao Branko Jovanović]
Jedinstveni naslov Fables de La Fontaine. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1981
Izdanje [4. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić`, 1981 (Ljubljana : Mladinska knjiga)
Fizički opis 138 str. : ilustr. ; 29 cm.
Drugi autori - osoba Ilić, Dragoslav, 1889-1973 (prevodilac)
Petković, Slobodan, prevodilac (prevodilac)
Jovanović, Branko (priređivač, sakupljač)
Napomene Prevod dela : Fables de La Fontaine.

Lafontenove Basne spadaju među najpoznatija dela svetske književnosti. Naizgled jednostavne priče o životinjama, ljudima i njihovim slabostima, one su zapravo duboke moralne i društvene parabole. Lisica, lav, vuk, jagnje, gavran, mrav, cvrčak i druge životinje govore i ponašaju se kao ljudi, otkrivajući njihove mane: gramzivost, lukavstvo, oholost, strah, glupost, zavist ili slepu poslušnost.
Za razliku od jednostavne pouke kakvu često nalazimo kod Ezopa, Lafontenove basne nisu uvek jednoznačne. One su duhovite, ironične i ponekad gorke: svet koji prikazuju nije pravedan, jači često pobeđuje slabijeg, a mudrost se sastoji u tome da se čovek snađe u svetu punom nejednakosti i obmana. Zato se njegove basne mogu čitati i kao moralne pouke za decu i kao složena satira namenjena odraslima.
Među najpoznatijim basnama su Cvrčak i mrav, Gavran i lisica, Vuk i jagnje, Lav i miš, Lisica i grožđe, Kornjača i zec i Seljak i zmija. Lafonten je basnu pretvorio u visoku književnu formu: kratku, jasnu, elegantnu, ali istovremeno punu životnog iskustva, ironije i filozofske trezvenosti.

Žan de Lafonten (Jean de La Fontaine, 1621–1695) bio je francuski pesnik, najpoznatiji kao autor čuvenih Basni, jednog od najvažnijih dela francuske klasične književnosti. Rođen je u Šato-Tijeriju, u porodici imućnog kraljevskog službenika. Studirao je pravo, ali se rano okrenuo književnosti i životu u pariskim salonima, gde je stekao ugled duhovitog, obrazovanog i neobično veštog pisca.
Iako je pisao i poeme, komedije, pripovetke u stihu i druga dela, trajnu slavu donele su mu upravo Basne, objavljivane u više knjiga između 1668. i 1694. godine. U njima je preuzeo motive iz antičke tradicije, naročito od Ezopa i Fedra, ali ih je obradio na izrazito ličan način: elegantnim stihom, prefinjenom ironijom, psihološkom pronicljivošću i oštrim zapažanjem društvenih odnosa.
Lafonten je živeo u doba Luja XIV, u vremenu francuskog klasicizma, ali je po duhu bio slobodniji i manje disciplinovan od mnogih svojih savremenika. Nije bio dvorski pisac u strogom smislu, a njegova dela često prikriveno kritikuju moćnike, lakomost, sujetu, licemerje i društvenu nepravdu. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije. Umro je u Parizu 1695. godine.

Tags: basna, francuski klasicizam, Ezop, životinje kao alegorije, moralna pouka, satira, ironija, društvena kritika, ljudske slabosti, mudrost.

MG156 (N)