Godina izdanja: 1988
ISBN: 351
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor/ka: Fernan Kabaljero / Fernan Caballero
Ilustracije: Marija Paskval
Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo
Edicija: Biblioteka Ljiljan (Knjiga 4)
Godina: 1988
Obim: 46 str.

Knjiga „Čarobne bajke“ autorke Fernan Kabaljero (Fernán Caballero), bogato ilustrovana od strane čuvene španske umetnice Marije Paskval (Maria Pascual), jedno je od najprepoznatljivijih izdanja za decu iz kasnih 1980-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije.

Priče u ovoj knjizi predstavljaju španske narodne bajke i legende (mahom iz Andaluzije) koje je autorka prva verno sakupila i zapisala tokom 19. veka. Knjiga je prepoznatljiva po velikom formatu, tvrdom povezu i nostalgičnim, nežnim ilustracijama sa živim bojama koje su obeležile odrastanje mnogih generacija.

Ispod muškog pseudonima Fernan Kabaljero zapravo je stajala Sesilija Bel de Faber i Ruiz de Larea (1796–1877), čuvena španska književnica i sakupljačica narodnog folklora.


Fernan Kabaljero (Fernán Caballero) je bio muški pseudonim pod kojim je pisala Sesilija Bel de Faber i Ruiz de Larea (Cecilia Böhl de Faber y Ruiz de Larrea). Ona je jedna od najznačajnijih figura španske književnosti 19. veka i ključna autorka za prelazak sa romantizma na realizam. Smatra se začetnicom modernog španskog realizma i autorkom koja je spasila od zaborava andaluzijski folklor.

Rođena je 1796. godine u Švajcarskoj (Morgis), a detinjstvo je provela u Nemačkoj. Otac joj je bio Nemac (Huan Nikolas Bel de Faber), konzul i strastveni zaljubljenik u špansku književnost, a majka Špankinja (Fransiska Larrea). Školovala se u Nemačkoj na francuskom jeziku. U Španiju se trajno preselila tek 1813. godine.

U 19. veku književnost je smatrana muškim poslom. Izabrala je muško ime kako bi njena dela javnost i kritika shvatili ozbiljno. Inspiraciju za pseudonim dobila je po imenu jednog malog sela u španskoj pokrajini Sijudad Real, koje joj je zvučalo starinski i viteški.

Najveći deo života provela je u Andaluziji. Bila je fascinirana seoskim životom, pričama, pesmama i poslovicama koje je slušala od lokalnog stanovništva. Iz straha da će modernizacija uništiti narodnu baštinu, počela je da zapisuje i prerađuje narodne bajke, legende i običaje. Njen najpoznatiji roman „Galeb“ (La Gaviota, 1849) smatra se prvim modernim realističkim romanom u Španiji. On detaljno opisuje običaje, mentalitet i život običnog naroda.

Udavala se tri puta. Sva tri supruga su preminula, a poslednji je izvršio samoubistvo nakon bankrota, ostavivši je u potpunom siromaštvu. Poslednje decenije života provela je u Sevilji, gde joj je španska kraljica Izabela II ustupila skroman stan u okviru čuvene palate Alkasar, kako bi imala krov nad glavom. Preminula je 1877. godine u Sevilji u 80. godini života.

Iako je u svojim stavovima bila izrazito konzervativna i religiozna, njena književna tehnika posmatranja i beleženja stvarnosti otvorila je vrata generaciji velikih španskih realista koji su došli posle nje.


Marija Paskval (María Pascual Alberich) je jedna od najpoznatijih i najplodnijih španskih ilustratorki 20. veka. Njen jedinstveni vizuelni stil obeležio je detinjstvo miliona dece širom sveta, a posebno na prostoru bivše Jugoslavije, gde su generacije odrastale uz knjige koje je ona oživela svojim crtežima.

Rođena je 1933. godine u Barseloni. Crtanjem je počela da se bavi izuzetno rano, a prvi crtež baka-babe koja plete nacrtala je sa samo desetak godina. Već sa 14 godina (krajem 1940-ih) počela je profesionalno da objavljuje svoje radove za razne španske izdavačke kuće, crtajući priče za dečje časopise i rane stripske sveske.

Tokom 1950-ih i 1960-ih postala je vodeće ime izdavačke kuće Toray, gde je radila na popularnim ženskim časopisima i zbirkama bajki. Kasnije prelazi u izdavačku kuću Susaeta Ediciones. Preko njih su njene ilustracije klasičnih bajki (Andersena, braće Grim, Peroa i narodnih priča) prevedene i distribuirane širom Evrope i Latinske Amerike. Kod nas su se ovi crteži masovno štampali u saradnji sa ex-YU izdavačima. Osim knjiga, Marija je bila izuzetno popularna po kreiranju papirnih lutki sa garderobom na isecanje, koje su devojčice tog vremena obožavale.

Pored bajki, ilustrovala je i veliki broj obrazovnih knjiga za decu, kao što su dečje enciklopedije, rečnici, pa čak i knjige za učenje matematike i engleskog jezika kroz igru.

Marija Paskval je preminula 2011. godine u rodnoj Barseloni u 78. godini. Iza sebe je ostavila ogroman umetnički opus i status ikone dečje ilustracije čija su dela i danas sinonim za čistu, retro nostalgiju.