Godina izdanja: 1997
Poreklo: Domaći izvođač
Izdavač: ITMM
Žanr: Pop, Svetska i Kantri muzika

format: MC (kaseta)
artist: MADAM PIANO (Serbia, Yugoslavia)
title: Predeli
release date: 1997
label, Cat. No.: ITMM, MC 2055
style: pop / world music / latin / synth-pop / ethno / ambientals

Kaseta i omot: MINT (5), perfektan primerak.

Ljiljana Rančić, mala žena velike energije i opasnog glasa, je dugo bila deo beogradske rock ekipe, jer je bila u šemi, a kasnije se i udala za basistu Dejana Škopelju - Škopija (BABE, U ŠKRIPCU). Zato je i uživala i nepodeljenu podršku, kako medija, tako i `struke`, tj. kolega. Njeni albumi su nekao izlazili `u nevreme`, u teškim danima za Srbiju, pa uprkos velikom kvalitetu nije uspela da ostvari uspeh kakav je trebala, i koji bi usledio da je živela u nekoj normanijoj zemlji.

Ljiljana je pod pamtljivim pseudonimom MADAME PIANO objavila debi solo album `Predeli` 1997. godine za ITMM, i odmah izazvala pažnju publike koja zna šta jeste, a šta nije dobra muzika. Bilo je to pravo putovanje kroz nepoznate i manje poznate geografske i muzičke predele, i svojevrstan prozor u svet srpskoj publici koja je tek izašla iz okova sankcija i izolacije od celog kulturnog sveta. Svojim spojem world music, ambientala i popa, otpevanim na sugestivan i sofisticiran način, je stekla malu, ali vernu bazu fanova. Pesma `Bonito` (kojom ilustrujem ovaj oglas) je `ladno mogla da postane veliki svetski hit.. da nije objavljena u Miloševićevoj Srbiji 90-ih... Album je 1999. doživeo reizdanje za Mascom, što svedoči da je postojala potražnja za ovakvom muzikom čak i u doba Miloševića, koje je, pokazaže se, ma kako loše bilo, itekako bilo bolje do današnjice gde je Vučićeva diktatura uklonila sve kulturno, obrazovano, pošteno, moralno... iz svih sfera društva.

`Zemlja čuda` je Ljiljanin 2. album iz 2001. godine, objavljen za pogrešnog izdavača - Hi-Fi Centar, što je uticalo da se Ljiljana povuče sa muzičke `prve linije fronta` u pozadinu. To joj je bio poslednji solo album, i nakon toga će snimiti još samo jedan, ali ovaj put sa TEODULIJOM, koji će, opet pogrešno, objaviti ponovo Hi-Fi Centar 2002. godine. Jednostavno, Hi-Fi Centar su osnovali bivši pirati, koji su imali odličnu distribuciju za `robu` koja se prodaje bez reklame, sama od sebe, na pijacama, tezgama, budžacima... Zato su ostvarivali odlične tiraže sa Best Of izdanjima Dina Merlina, Magazina i drugih pop zvezda. Ali kada je trebalo izbaciti nekog novog izvođača, ili promovisati materijal nekog nedovoljno poznatog širim masama - onda bi potpuno podbacili, jer niti su imali dovoljno veza u medijskim krugovima, niti su shvatali važnost medija, niti im se to uopšte ulagalo vreme, trud i energija u `tamo neku promociju`, jer su navikli na brzu lovu i izdavaštvo shvatali isključivo kao trgovinu. Zato svi koji su objavljivali autorske albume u to doba za Hi-Fi Centar su se dobrano opekli, a većini je to označilo i kraj karijere, kao što se desilo i sa MADAM PIANO. No, u krugovima pravih poznavalaca, Ljiljana je ostala i danas cenjena, i njeno ime se često pomene u kontekstu njene ćerke, klavijaturistkinje Lune Škopelje, članice više beogradskih bendova.
(c) 2020, 2026 adv. Branko Rogošić
ex-gl.urednik Rock Expressa i Metal Expressa

A1 Cvetak Žuti
A2 Look Into My Eyes
A3 Bonito (Mesam 96)
A4 Meseče
A5 Kao Jutro
A6 Ovaj Put
A7 Na Dokovima Beograda
B1 Caravan
B2 Niya Niya Ni
B3 Dreams
B4 Galija (Budva 97)
B5 Tara
B6 Predeli
B7 Cvetak Žuti (Instrumentalna Verzija)