Godina izdanja: 1997
Poreklo: Domaći izvođač
Žanr: Elektronska muzika, Pop, Svetska i Kantri muzika
Izdavač: ITMM

format: CD
artist: MADAM PIANO (Serbia, Yugoslavia)
title: Predeli
release date: 1997
label, Cat. No.: ITMM, CD 4033
style: pop / world music / latin / synth-pop / ethno / ambientals

CD: NM (5-), omot - `harmonika` od 10 strana: MINT (5), perfektan primerak.

Ljiljana Rančić, mala žena velike energije i opasnog glasa, je dugo bila deo beogradske rock ekipe, jer je bila u šemi, a kasnije se i udala za basistu Dejana Škopelju - Škopija (BABE, U ŠKRIPCU). Zato je i uživala i nepodeljenu podršku, kako medija, tako i `struke`, tj. kolega. Njeni albumi su nekao izlazili `u nevreme`, u teškim danima za Srbiju, pa uprkos velikom kvalitetu nije uspela da ostvari uspeh kakav je trebala, i koji bi usledio da je živela u nekoj normanijoj zemlji.

Ljiljana je pod pamtljivim pseudonimom MADAME PIANO objavila debi solo album `Predeli` 1997. godine za ITMM, i odmah izazvala pažnju publike koja zna šta jeste, a šta nije dobra muzika. Bilo je to pravo putovanje kroz nepoznate i manje poznate geografske i muzičke predele, i svojevrstan prozor u svet srpskoj publici koja je tek izašla iz okova sankcija i izolacije od celog kulturnog sveta. Svojim spojem world music, ambientala i popa, otpevanim na sugestivan i sofisticiran način, je stekla malu, ali vernu bazu fanova. Pesma `Bonito` (kojom ilustrujem ovaj oglas) je `ladno mogla da postane veliki svetski hit.. da nije objavljena u Miloševićevoj Srbiji 90-ih... Album je 1999. doživeo reizdanje za Mascom, što svedoči da je postojala potražnja za ovakvom muzikom čak i u doba Miloševića, koje je, pokazaže se, ma kako loše bilo, itekako bilo bolje do današnjice gde je Vučićeva diktatura uklonila sve kulturno, obrazovano, pošteno, moralno... iz svih sfera društva.

`Zemlja čuda` je Ljiljanin 2. album iz 2001. godine, objavljen za pogrešnog izdavača - Hi-Fi Centar, što je uticalo da se Ljiljana povuče sa muzičke `prve linije fronta` u pozadinu. To joj je bio poslednji solo album, i nakon toga će snimiti još samo jedan, ali ovaj put sa TEODULIJOM, koji će, opet pogrešno, objaviti ponovo Hi-Fi Centar 2002. godine. Jednostavno, Hi-Fi Centar su osnovali bivši pirati, koji su imali odličnu distribuciju za `robu` koja se prodaje bez reklame, sama od sebe, na pijacama, tezgama, budžacima... Zato su ostvarivali odlične tiraže sa Best Of izdanjima Dina Merlina, Magazina i drugih pop zvezda. Ali kada je trebalo izbaciti nekog novog izvođača, ili promovisati materijal nekog nedovoljno poznatog širim masama - onda bi potpuno podbacili, jer niti su imali dovoljno veza u medijskim krugovima, niti su shvatali važnost medija, niti im se to uopšte ulagalo vreme, trud i energija u `tamo neku promociju`, jer su navikli na brzu lovu i izdavaštvo shvatali isključivo kao trgovinu. Zato svi koji su objavljivali autorske albume u to doba za Hi-Fi Centar su se dobrano opekli, a većini je to označilo i kraj karijere, kao što se desilo i sa MADAM PIANO. No, u krugovima pravih poznavalaca, Ljiljana je ostala i danas cenjena, i njeno ime se često pomene u kontekstu njene ćerke, klavijaturistkinje Lune Škopelje, članice više beogradskih bendova.
(c) 2020, 2026 adv. Branko Rogošić
ex-gl.urednik Rock Expressa i Metal Expressa

1 Cvetak Žuti 3:33
2 Look Into My Eyes 3:14
3 Bonito 4:56
4 Meseče 4:16
5 Kao Jutro 4:46
6 Ovaj Put 5:23
7 Na Dokovima Beograda 5:09
8 Caravan 3:50
9 Niya Niya Ni 6:41
10 Dreams 5:16
11 Tara 3:41
12 Predeli 3:38