Ako je debi album bio tek šapat iz katakombi, onda je **Ghost B.C. - Infestissumam** svečana inauguracija zla na glavnu svetsku pozornicu, uz vatromet i konfete. Ovaj drugi studijski album švedskog fenomena predstavlja ključnu tačku tranzicije gde bend odbacuje lo-fi estetiku u korist grandiozne, gotovo brodvejske teatralnosti. **Ghost B.C. - Infestissumam** nije samo kolekcija pesama, već pažljivo režirana crna misa koja briljantno spaja **Heavy Metal** rifove sa **Psychedelic Rock** atmosferom šezdesetih i baroknom pop estetikom koja neodoljivo podseća na zlu verziju grupe **ABBA**.

Produkcija koju potpisuje **Nick Raskulinecz** (poznat po radu sa **Foo Fighters** i **Deftones**) donosi kristalno čist, slojevit zvuk koji omogućava svakom instrumentu da diše, od zloslutnih orgulja do horskih deonica koje izazivaju žmarce. Uvodna numera **Infestissumam** postavlja ton horskim pojanjem, pre nego što eksplodira u **Per Aspera Ad Inferi**, pesmu koja definiše stadionski potencijal benda. Ipak, srce albuma leži u eksperimentima; **Secular Haze** zvuči kao valcer iz ukletog cirkusa, dok **Ghuleh / Zombie Queen** predstavlja verovatno najhrabriji potez u karijeri benda – sedmominutni ep koji počinje kao mračna klavirska balada, a završava se kao "surf rock" himna za nemrtve.

Tematski, album se bavi prisustvom đavola na zemlji, ali to čini sa dozom humora i neodoljivom seksualnošću, naročito u pesmama poput **Jigolo Har Megiddo** i **Body And Blood**. Apsolutni vrhunac predstavlja **Year Zero**, numera koja svojim bombastičnim refrenom i zazivanjem demona postala momentalni klasik modernog roka. Album se zatvara uz **Monstrance Clock**, hipnotičku odu kolektivnom ritualu koja služi kao savršen epilog. Za svakog ozbiljnog kolekcionara, **Infestissumam** je obavezno štivo koje dokazuje da **Ghost** nisu samo vizuelni trik, već muzički kameleoni sposobni da subverzivno upakuju mizantropiju u najzaraznije melodije decenije.