Snimljen tokom istih legendarnih sesija iz 1960. godine koje su izrodile ikonični **My Favorite Things**, album **John Coltrane - Coltrane Plays The Blues** predstavlja ključnu tačku preokreta u istoriji džeza, a ne puku kolekciju preostalih traka. Iako naslov sugeriše povratak korenima, ovo nije standardni bluz album; ovo je trenutak kada **John Coltrane** ogoljava kompleksne harmonijske strukture **Hard Bop**-a do njihove primarne suštine. Ovde čujemo kvartet kako navigira tranziciju ka onome što će postati **Modal Jazz**, koristeći formu bluza ne kao ograničenje, već kao poligon za duboku, duhovnu i harmonijsku eksploraciju.

Lista pesama je pravi masterklas napetosti i oslobađanja, demonstrirajući svestranost benda. Na numeri **Blues to Bechet**, **Coltrane** odaje počast pioniru sopran saksofona, **Sidney Bechet**-u, pletući zmijolike linije koje jasno nagoveštavaju istočnjačke uticaje koji će kasnije dominirati njegovim opusom. Odsustvo klavira **McCoy Tyner**-a na ovoj traci, kao i na frenetičnoj **Blues to You**, stvara ogoljenu, sirovu atmosferu gde **Elvin Jones** na bubnjevima i **Steve Davis** na basu zaključavaju hipnotički ritam. Nasuprot tome, **Blues To Elvin** prikazuje spori, tinjajući intenzitet punog kvarteta, gde se svaka nota oseća kao težak udarac u stomak.

Za razliku od matematičke preciznosti albuma **Giant Steps**, ova kolekcija dozvoljava slušaocu da diše, naglašavajući čistu emotivnu težinu **Coltrane**-ovog fraziranja i ton koji balansira između agonije i ekstaze. Produkcija zadržava toplinu karakterističnu za analognu eru kuće **Atlantic Records**, čineći da saksofon zvuči gotovo opipljivo u prostoru. Numera **Mr. Day** se posebno izdvaja sa svojim upornim bas pedal tonom, što je jasan prethodnik hipnotičkoj spiritualnosti remek-dela **A Love Supreme**. Za svakog ozbiljnog audiofila, **John Coltrane - Coltrane Plays The Blues** je vitalni dokument genija koji dekonstruiše tradiciju kako bi izgradio potpuno novi muzički jezik.