Debi album "Innerspeaker" (2010) je trenutak kada je Kevin Parker (mozak projekta Tame Impala) izašao iz svoje spavaće sobe u Pertu i zauvek promenio pejzaž modernog roka. Ovo izdanje se smatra jednim od najvažnijih u 21. veku jer je uspešno oživelo duh psihodelije kasnih šezdesetih, ubrizgavši mu svežu energiju i modernu produkciju.

Od uvodnih taktova pesme "It Is Not Meant to Be", slušalac biva uvučen u vrtlog "fuzz" gitara, teških bas linija i hipnotičkih bubnjeva koji podsećaju na bendove poput Cream ili kasnih Beatlesa. Album donosi himnu introvertnosti "Solitude Is Bliss", čiji zarazni rif i Parkerov sanjivi vokal definišu zvuk rane faze benda. Tu su i energična "Lucidity", kao i epska "Alter Ego", pesme koje balansiraju između melanholije i euforije, natopljene slojevima fejzera i reverba.

Posedovanje albuma Tame Impala – Innerspeaker na vinilu je posebno iskustvo, prvenstveno zbog legendarnog omota (rad umetnika Leifa Podhajskyja) koji prikazuje pejzaž u beskonačnoj rekurziji (Droste efekat), što izgleda spektakularno na velikom formatu ploče. Zvučno, vinil je idealan medij za Parkerovu gustu, analognu produkciju, jer dodaje toplinu i "zrnastost" koja često izostane u digitalnom formatu. Ovo je obavezna ploča za svakog ljubitelja gitarskog zvuka i psihodelije, temelj na kojem je izgrađena imperija Tame Impala.