ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 362
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naprelje: Neolitsko naselje kod Novog Pazara / Blaženka Stalio, Radoslav Galović


Beograd 1956. Mek povez, ilustrovano, veliki format (34 cm), 40 strana.




Godine 1952. izvedena su u Novom Pazaru, na lokalitetu „Naprelje`, na 2.800 metru projektovane pruge Novi Pazar—Raška, arheološka iskopavanja, po svojoj nameni probnog karaktera. Radilo se o terenu oštećenom gradnjom fabrike pruge, sa koga je prikupljen interesantan praistorishi materijal. Kako je to bio jedan od prvih lokaliteta koji nam se ukazao u Sandžaku novopazarskom, odlučeno je da se, makar sa minimalnim materijalnim sredstvima koja su Muzeju stajala na raspolaganju, izvrši jedno sondiranje. Rezultati ovoga rada potvrdili su naša predviđanja i hipoteze o karakteru koji bi morao imati neolit ovoga kraja i pobudili naše interesovanje za dalji rad na ovome području. Naročito su važne indicije u pogledu veza s jugom, koje su ovim radom otkrivene.
Ova iskopavanja pretstavljala su prvi terenski rad Narodnog muzeja u Beogradu posle Oslobođenja izveden u njegovoj sopstve noj režiji, a istovremeno prvi samostalan rad mlađih kustosa ovoga muzeja, Blaženke Sgalio, Radoslava Galovića i Radmile Vasić.
Rad na terenu morao se odvijati, pod specijalnim uslovila. Sa jedne strane nalazio se teren za železničku prugu usečen u sam lokalitet, sa kosim zidom kojim se danas lokalitet veštački završava, dok se sa druge strane nalazilo zemljište pod usevom koje je onemogućavalo izbor eventualno pogodnijeg mesta za postavljanje sonde, jer u tome trenutku nije postojala mogućnost isplaćivanja naknade vlasniku. Tako je izbor mesta za rad kao i izgled otkopavanog terena bio uslovljen okolnostima objektivnog karaktera. Iz navedenih razloga sonda je imala jedan zid kos. Da bi se, međutim, ovako zasečen zid, u kome se na celoj površini mogla videti velika količina materijala, iskoristio za dobijanje vertikalnog profila i očuvanje eventualnih celina stanbenih objekata koji su se mogli očekivati, morao se vertikalno zasecati stepenicama, vodeći pri tome računa o sloju. Ovaj cilj delimično je i postignut ; ukoliko se ipak nisu mogli uhvatiti oblici nekih jama, uzrok leži u tome što je zid bio usečen pod uglom od 45°.
Iako mala po obimu, mada su pružila obilje pokretnog arheološkog materijala, ova su iskopavanja dala osnovne podatke o karakteru života čoveka mlađeg neolitskog doba u ovome kraju, koji se, kao što će se iz daljeg izlaganja videti, po svojim bitnim odlikama ne razlikuje od onog u neolitu vinčanskog tipa, iako pokretan materijal pruža izvesne specifičnosti koje pretstavljaju obeležje samoga lokaliteta.
Sondažni radovi u Novom Pazaru dali su za nauku važne podatke i indicije, kao i interesantan pokretni materijal, a za one koji su ih vodili oni pretstavljaju dobru pouku i potstrek za dalji rad na arheološkom ispitivanju.
Ovakva vrsta publikovanja terenskih radova i kataloga nalazaka pretstsvlja ustvari sličan rad onome koji je pre Drugog svetskog rata započeo Narodni muzej serijom izdanja „Preistoriski spomenici”, od koje je izašla samo prva sveska — „Pločnik, Aneolithiche Ansiedlung” od M. Grbića.