Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Studija obrađuje određena pitanja koja se odnose na period ranog razvoja u japanskom društvu, tj. obrađuje kulturne modele koji upravljaju postupcima u ranom detinjstvu.

Prvi deo studije je predstavljen naslovom Postajanje djetetom u Japanu, u kome se uopšteno i načelno, ali sa osloncem i na konkretne primere, govori o predškolskom obrazovanju, praksi odgoja od strane vaspitača/ica i roditelja, i uopšte viđenja dece. U tom poglavlju traženi su odgovori na pitanje Ko je japanski čovek? i kako se deca uče da postaju takvi, savršeni pripadnici svoje kulture.

Praksa odraslih - i roditelja i vaspitača u vrtiću, viđena je kao pokušaj oblikovanja deteta da zadovolji specifične društvene zahteve japanske kulture. Oni igraju najbitniju ulogu, kao oni koji sa jedne strane reflektuju, a sa druge strane pomažu formiranju kulture kojoj pripadaju. Upravo kroz ispitivanje tih praksi u vrtićima i dečijih ranih iskustava, namera je bila osvetliti razvoj modalne japanske ličnosti. Ovo pitanje autorka pokušava da razotkrije u drugom delu studije kroz proučavanje nekoliko koncepata koje je uspela da zapazi da se neguju dok je radila u vrtiću u Tokiju. Koncepti koji su za japansku kulturu svakodnevni, i kojima se nesumnjivo deca uče od najranije dobi, fokusirajući se na sledeće – amae, omoiyari, sabishii, ganbare, i pojam vremena i prostora ma.

Treći deo studije je odvojen, jer se sami pristup analize razlikuje od ostalih delova. Naime, ovom delu pripadaju sociolingvističke analize diskursa zabeleženog tokom rada u vrtiću u Tokiju. U njemu se prikazuju i analiziraju aktuelne rodne jezičke prakse pronađene kroz pohvale sa dva prideva kawaii (slatko) i kakkoii (kul), dajući mali uvid na to kako se postaje dečakom/devojčicom u Japanu.Sva tri dela svakako dovode do međusobne sinteze i u svojoj konačnosti teže antropološkom i sociolingvističkom prikazu Japana.

105 str.