| Cena: |
| Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Jezik: Ostalo
Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani
Potpisana fotografija Tomasa Masarika, s posvetom Milanu Pribicevicu, iz 1931. godine.
Fotografija je u stanju kao na slici, znatno ostecena.
39x27 cm.
IZUZETNO RETKO!
Томаш Гариг Масарик (чеш. Tomáš Garrigue Masaryk; Ходоњин, 7. март 1850 — Лани, 14. септембар 1937) је био први председник Чехословачке,[1][2] осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.
Детињство и школовање
Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустријског царства, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено „немачко“ порекло.[1]
Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са Американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.[1]
Политичка каријера
Томаш Масарик у канцеларији.
Године 1882, постао је ванредни професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа (аустријски Рајхсрат) 1891. и поново 1907. Нападао је Аустро-угарски савез са Немачком, као и њену империјалистичку политику на Балкану. Бранио је права Срба и Хрвата, нарочито у време анексије Босне и Херцеговине 1909. године.[1] Захваљујући Масарику, цар Франц Јозеф био је приморан да ослободи Србе оптужене за велеиздају Хабзбуршке монархије, у монтираном загребачком процесу у ком су се чуле и опасне оптужбе на рачун Краљевине Србије.[3]
Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде.[4]
Први светски рат
Томаш Масарик је током Првог светског рата путовао по свету са пасошима Краљевине Србије (издатим 1915. и 1917). Они се чувају у Прагу у архиву Академије наука.[5]
Почетком 1915. године емигрирао је у западну Европу, где је признат за представника Чешког покрета за независност, и одакле се залагао за оснивање државе која би обухватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку.[1]
Током и након Првог светског рата, Масарик је подржао уједињење Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.[6]
Чехословачка
Након распада Аустро-угарске, савезници признају Масарика за председника Привремене владе Чехословачке, а 14. новембра 1918. га је чехословачка Народна скупштина изабрала и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Масарик биран за председника три пута: 1920, 1927, и 1934. године. Као „Ослободилац” и „Отац Чехословачке”, стално је био заузет решавањем кризе настале сукобом чешких и словачких странка, као решавањем статуса словачке мањине. Након успона Хитлера, био је један од првих политичких лидера у Европи који је изразио јавну забринутост. Поднео је оставку 14. децембра 1935. године, због старости и лошег здравља, а наследио га је Едвард Бенеш. Непуне две године након напуштања функције Масарик је умро, у 87. години, у Лани чеш. Lány (Чехословачка, данашња Чешка). Био је поштеђен сведочења потписивању Минхенског споразума и нацистичке окупације своје земље.[1]
Филозофија и религија
Овај одељак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан.
(детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског Савеза. Био је хуманистичких и социјално бесконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа. Своје филозофско схватање представио је у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Европа“.
Чешко-словачки односи
Томаш Масарик и Милан Растислав Штефањик, споменик у Кошицама у Словачкој.
Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.
Нема словачког народа и то је само део мађарске пропаганде. Долазим у Словачку радо јер саосећам са словачким народом и његовом тужном судбином која му је доносила раздвајање и уништење.
Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време” и „Наше доба”. Као председник је редовно одлазио у Словачку.
5000 Чешких круна са ликом Томаша Масарика
Дела
Програм свечане академије у част рођендана Томаша Масарика који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца 1932. године.
„Теорија историје по принципима Букеа“, 1883.
„Чешко питање“, 1895.
„Наша садашња криза“, 1895.
„Карел Хављичек“, 1896.
„Социјално питање“, 1898.
„Идеја Палацког, народа чешког“, 1912.
„Русија и Европа“, 1919 — 1921.
„Нова Европа“, 1920.
„Светска револуција“, 1925.
„Пут демократије“, 1933—1936.
Милан Прибићевић (Брод на Сави, 1877 — Монтре, 8. март 1937) био је пуковник Српске војске, учесник у Балканским ратовима и Првом светском рату. Борио се на Кајмакчалану, Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Јужне Србије. Два пута је био рањен. Први пут у Церској бици, а други пут на Кајмакчалану 1916. године.
Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима првог реда и Медаље за храброст.
Због велике физичке исцрпљености након рањавања био је повучен са фронта и одлучено је да борбу настави у Америци, на окупљању добровољаца за Солунски фронт. Као високи интелектуалац који је одлично говорио енглески и француски језик, био је права особа која је требало да представља Србију и да шири истину о положају и стању Српске војске. Такође, радио је на добијању материјалне помоћи од америчке државе и српске дијаспоре. У тим одговорним и опсежним пословима, сарађивао је са великим српским научником и патриотом Михајлом Пупином.
Истакао се у политичком раду на уједињењу Јужних Словена и на рушењу Аустроугарске. Био је и публициста, песник, приповедач.
Милан Прибићевић је основао и предводио земљорадничку странку у Краљевини Југославији.
Биографија
Милан Прибићевић је рођен у Броду на Сави, данас Славонском Броду. Потиче из српске банијске породице од оца Васа, грађанског учитеља и мајке Христине, домаћице.[1] У младости је био аустријски официр. Доласком у Краљевину Србију 1904. год. постао је чувени национални борац и трибун, за уједињење Јужних Словена. Био је истакнути ратник и један од виђенијих међуратних политичара. Био је и публициста, песник, приповедач, романсијер.
Гроб Милана Прибићевића у Алеји великана на Новом гробљу у Београду
Последње деценије живота провео је на Косову, у селу Велика Река код Вучитрна, доносећи тековине савремене цивилизације.
Имао је старију браћу Валеријана и Светозара и млађег брата Адама.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, у Алеји великана, са својом мајком Христином и супругом Ружом Бошковић Прибићевић.
На његовом споменику пише: Пуковник Српске војке, носилац Карађорђеве зведе са мачевима, земљорадник са Косова из села Велика река.
Приповетке
Из Адамових прича
Земља од државе (1927)
Бадње вече Остоје Бјелице
T. G Masaryk`s signed photograph, Masaryk`s signature...