ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra u čistom i urednom stanju.
Autor Rođevičevna, Marija, 1863-1944 ; Rodziowiczowna, Maria, 1863-1944
Naslov Devajtis : društveni roman / napisala Marija Rođevičevna ; preveo s poljskog Nikola Manojlović-Rajko
Jezik srpski
Vrsta građe roman
Godina 1896
Izdavanje i proizvodnja U Beogradu : Srpska književna zadruga, 1896 (Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije)
Drugi autori Manojlović, Nikola, 1864-1897 (prevodilac) ; Manojlović, Nikola, 1864-1897 (prevodilac)
Fizički opis V, 270 str. ; 20 cm
Zbirka Srpska književna zadruga ; 34
Napomene Str. III-V: Predgovor / Nikola Manojlović-Rajko.
(Karton)

„Devajtis“ (Dewajtis, 1889) jedan je od najpoznatijih romana poljske književnice Marije Rodzjevičuvne (Maria Rodziewiczówna). To je ljubavni i društveni roman o odanosti zemlji, porodičnom nasleđu i sukobu između dužnosti i lične sreće.
Radnja je smeštena u Žemajtiju, oblast današnje Litvanije. Glavni junak, Marek Čertvan, ćutljiv je i istrajan čovek koji čuva imanje nestalog ustanika, podređujući tom zadatku vlastiti život. Dolazak naslednice Irene Orviduvne otvara mogućnost ljubavi, ali dovodi u pitanje njegovo gotovo bezuslovno podvrgavanje obavezama. Naslovni Devajtis je drevni hrast, simbol ukorenjenosti, postojanosti i trajanja kroz smene generacija. Književno, roman spaja sentimentalnu ljubavnu priču sa idealima rada, požrtvovanosti i očuvanja zavičaja. Njegova privlačnost počiva na snažnim osećanjima i atmosferi predela i običaja. Istovremeno, svet romana izrazito je idealizovan: vidljivi su plemićki pogled na društvo i nacionalne i rasne predrasude epohe. Zato ga je korisno čitati i kao priču o pripadanju i kao svedočanstvo o vrednostima sredine iz koje je nastao.

Marija Rođevičevna je rođena 1863. ili 1864. godine – izvori se razilaze – a umrla je 1944. Poticala je iz zemljoposedničke porodice s prostora današnje Belorusije. Njeni roditelji bili su prognani u Sibir zbog pomaganja Januarskom ustanku protiv ruske vlasti. Kasnije je decenijama upravljala porodičnim imanjem Hrušova, pa zemlja, rad i odgovornost u njenim knjigama imaju neposrednu vezu s njenim iskustvom. Zanimljiv je raskorak između njenog tradicionalnog književnog sveta i samostalnog načina života: nije se udavala, nosila je kratku kosu i delimično mušku odeću, vodila imanje i živela u dugotrajnim zajednicama sa ženama. Bila je veoma popularna, premda je kritika često zamerala njenoj prozi sentimentalnost i shematičnost. Među poznatijim delima su i Wrzos, Lato leśnych ludzi i Między ustami a brzegiem pucharu.

MG80 (N)