ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Posveta na predlistu, spolja kao na fotografijama, unutra u čistom i urednom stanju.

Autor Mikić, Sava J., 1894-1982
Naslov Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva : sa 615 slika u tekstu od kojih dve: Nj. V. Kralja i Prestolonaslednika Petra u bojama / Sava J. Mikić
Jezik srpski
Godina 1932
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Štamparija Drag. Gregorića, 1932
Drugi autori Nikolajević, Milivoj J., 1861-1936 (autor dodatnog teksta)
Fizički opis XVIII, 696 str. : ilustr. ; 25 cm
Napomene Predgovor / Mil. J. Nikolajević: str. V-VII
Predmetne odrednice Vazduhoplovstvo -- Istorija -- Jugoslavija, Kraljevina -- 1918-1932


PREDGOVOR
Avijacija se razvija i napreduje neverovatnom brzinom. Sa napredovanjem tehnike (naročito motora) i hemije uporedo napreduje i ona. Ovaj progres naročito je zapažen posle rata. Svakog dana čujete za po koji izum na polju avijatike, tako da ona postaje izvanredno važan i opasan rod oružja, čije je dejstvo neobično veliko.
U početku svetskog rata glavni zadatak avijacije sastojao je se u izviđanju, pa polako ona je delokrug svog rada širila i tako svojim dejstvom danas je postala vrlo moćan rod vojske. Od izviđanja i borbe sa neprijateljem u vazduhu, preduzeta su bombardovanja zemljišta i neprijateljskih objekata u neposrednoj pozadini prvih borbenih linija, zatim utvrđenih položaja i najzad otvorenih varoši u dubokoj pozadini.
Aeroplani, hidroplani, dirižabli i dr. upotrebljavaju se danas i za borbu, pa su zato i naoružani: mitraljezima, topovima i bombama. Današnja osnovna osobina aviona je napadna. Oni imaju ogromnu rušeću moć, daleko nadmoćniju od artiljerije. Težina današnje avionske bombe, srednjih i većih razmera, znatno nadmaša težinu artiljerijskog zrna. Avionske razorne bombe imaju znatno preimućstvo nad artiljerijskim zrnima. Mana avijacije je što ne može da razvije trajnost svog napada.
Znajući da aeroplani lete srednjom brzinom od 200 km. na čas, a najnoviji tipovi 300–350 km. na čas, da lete na visini od 4–5000 m. bez teškoća, a u osobenim prilikama 8000–12000 m., da mogu poneti do 10.000 kgr. bombi raznih vrsta, i da im je dužina leta 500–1000 km.; pa i više, onda možemo shvatiti njihovu borbenu moć, kao i njihovo vrlo veliko dejstvo.
Kao što se vidi, brzina borbenih aeroplana danas je udvostručena; brzina izviđačkih aeroplana povećana je za jedan i po put, a rejon dejstva za dvaput; nosivost bombi povećana je za 4 puta, a brzina noćnih bombardera skoro je udvostručena. Aeroplani sa ovakvim osobinama, očigledno su, vrlo moćno oružje u ratu.
Cilj budućeg rata je, da se slomije moralna otpornost neprijatelja i da se ovaj primora na kapitulaciju, pre nego se postignu ma kakvi rezultati u borbi na zemlji i na moru, a to vodi vazdušno-hemijskom ratu u pozadini neprijateljske zemlje.
U ratu će avioni preletati granice i ići u pozadinu bacajući eksplozive, rušeći sve: varoši, fabrike, železnice, komunikacije, paliće šume, useve, slagališta hrane i drugih vojnih potreba, i ubijaće žene, decu starce i sve, da bi sprečili snabdevanje vojske, njenu mobilizaciju i koncentraciju.
Napredovanje hemije dalo je avijaciji još opasniji vid upotrebom bojnih otrova. Za avijaciju ne postoje strategijski frontovi, utvrđene linije i ma kako jaki savremeni utvrđeni položaji, jer je ona u mogućnosti da svojom brzinom leta, bombama napunjenim najjačim eksplozivima i zagušljivim gasovima dejstvuje ne samo protiv vojske isturene na graničnim frontovima, nego i protiv najdublje pozadine zaraćenih zemalja. Van sumnje je da je ovakva njena akcija vrlo opasna, više za mirno stanovništvo u unutrašnjosti države, nego za samu vojsku.
Da bi još bolje pokazali jačinu i opasnost od bombi napunjenih otrovnim gasovima na pr. iperitom, dovoljno je da navedemo, da takva bomba može da otruje izvestan prostor zemljišta za duže vreme (u toplo vreme 3–4 dana, u hladno 12 dana). To dejstvo iperita ne samo da je dugotrajno, nego i zarazno. Ove bombe još prouzrokuju temperaturu od 3080° i sve zapaljuju.
Ove grozote imperativno navode države da o ovoj opasnosti razmišljaju i da se na vreme spreme za zaštitu protiv napada iz vazduha. Iskustvo nas uči, da međunarodni ugovori mnogo ne vrede, treba svaka država sama da se postara protivu ovih pokušaja. Strahovito nesrećna sudbina zadesiće onaj narod koji se na vreme ne bude spremio, da se sa uspehom odupre ovakvom hemijskom ratu.
Svi dosadašnji izumi u borbi protivu zagušljivih gasova pokazali su se kao nedovoljna i nesigurna sredstva. Ni maske, ma kako savršene za ličnu zaštitu, ni betonirani podzemni prostori za skloništa većeg broja ljudi, ni druga danas poznata sredstva neće pomoći da se spreči uništavanje života ljudi, životinja i vegetacije, jer su nedovoljna i nemoćna, moraju se pronaći druga efikasnija i sigurnija.
Mudrost nalaže svakoj državi da blagovremeno osigura svoje mirno stanovništvo u pozadini zemlje od napada vazduhoplovnih neprijateljskih jedinica načinom najsigurnijim t.j. podižući i razvijajući svoju avijatiku, koja će biti jedino moćna da parira dejstvo neprijateljeve avijatike.
U tom poslu glavna zadaća i briga pada u deo samoj državi, a posle nje inicijativi građana – narodnoj odbrani, obrazujući Ligu vazdušne odbrane, po ugledu koga nam daje Francuska. Jer, država, pri najboljoj volji, ne može stići da sve uradi, mora se organizovati privatna inicijativa koja će svesrdno pomoći državu u ovom vrlo važnom poslu, te da se ona najbolje pripremi za eventualnu odbranu, jer je vazdušni hemijski rat neizbežan u jednom budućem ratu.
Jednom prilikom rekao je maršal Žofr: „Sa sredstvima za borbu kojima će ubuduće raspolagati narodi ustremljeni jedni protivu drugih, sigurna je propast onoga koji se za vreme mira ne bude spremio za rat“. Teško onima koji se zanose iluzijama i koji se ne budu pripremili za ove teške dane.
U našim ratovima naša vojna avijacija, i ako još u povoju, bila je od velikog značaja, a vrlo često njena akcija, uz saradnju sa drugim rodovima oružja, bila je od presudne važnosti po rezultate borba.
Da bi sačuvao od zaborava važne događaje uspešnog razvoja našeg vazduhoplovstva i rad avijatike u minulim ratovima g. Sava Mikić, nama poznati vojni avijatičar sa Solunskog fronta, odgovorni urednik „Naša Krila“ brižljivo je izradio i sastavio, ne tako mali i lak posao „Istoriju jugoslovenskog vazduhoplovstva“, koja se danas predaje u ruke čitalačkom svetu.
Zamoljen od g. Mikića, i ako ne kao stručnjak u ovom poslu, da pregledam njegov rad i, ako nađem da vredi, da dam svoj predgovor njegovom delu, ja se ovoj molbi odazivam. Pošto sam pregledao ovo delo, za koje je trebalo, osim stručnosti, uložiti volju i ogroman napor oko prikupljanja pismenih i usmenih verodostojnih dokumenata za duži period godina našao sam, da je ovaj rad g. Mikića vrlo korisno delo, koje je ne samo prvo u našoj vazduhoplovnoj književnosti, nego i po dobroti brižljivo sređenog pouzdanog materijala, te zaslužuje svaku hvalu i blagodarnost.
Ovo je delo od interesa ne samo za stručnjake vazduhoplovstva, nego i za širu publiku, naročito za oficire drugih rodova vojske, osobito za državnike. Ovi poslednji, ako budu uvek imali na umu moćnost avijatike i njenog razornog dejstva koga ona može da proizvede u vremenu rata nezaštićenoj vojsci i narodu u pozadini zemlje; neće propustiti još za vreme mira, u saglasnosti sa parlamentom, da daju avijaciji svu potrebnu pomoć i potrebne kredite za njen koristan razvoj i napredak, kako bi ona, kad za to potreba nastupi, bila u potpunoj mogućnosti, da sigurno zaštiti i vojsku i stanovništvo u pozadini države od neprijateljskih avijatičkih pokušaja. Svi moramo misliti na zle posledice ako ovaj danas vrlo važan rod oružja ne razvijemo i usposobimo ga, u potrebnoj meri, da on može sa pozitivitetom odgovoriti svojoj zadaći.
Sa tvrdom verom, da mi svi bezgranično volimo našu Otadžbinu i naš dobri i plemeniti narod, ja sam više nego siguran, da ćemo hteti i moći, pomažući avijatiku, učiniti za vremena sve, kako bi u ratu otklonili sigurnu katastrofu.
Kako delo g. Mikića doprinosi ovom cilju, ja sa puno savesti toplo preporučujem trudan i vrlo koristan rad g. Mikića svačijoj ozbiljnoj pažnji i potpori.
13. oktobra 1932 god.
Beograd
Mil. J. Nikolajević
Divizijski đeneral u penziji

Sava J. Mikić (1884–1982) bio je srpski oficir, pilot, advokat, političar, solunski ratnik i istoričar vazduhoplovstva, jedan od pionira srpske avijacije i autor prvog sveobuhvatnog dela o istoriji srpskog i jugoslovenskog vazduhoplovstva. Rođen je u selu Sirovac kod Boana, u Crnoj Gori, u siromašnoj seljačkoj porodici. Osnovnu školu završio je u rodnom kraju, niže razrede gimnazije u Smederevu, a više razrede i Pravni fakultet u Beogradu. Kao gimnazijalac dobrovoljno se prijavio u srpsku vojsku tokom Balkanskih ratova, služeći u bolničkoj četi u Kragujevcu. Po izbijanju Prvog svetskog rata ponovo se dobrovoljno prijavio u vojsku i učestvovao u povlačenju srpske vojske. Na Solunskom frontu bio je raspoređen u francuske jedinice, najpre kao tumač, a zatim kao oficir za vezu između francuske i srpske vojske. Ranjen je kod Bitolja 24. januara 1917. godine. Završio je pilotsku školu u francuskom gradu Šartru i postao jedan od prvih srpskih vojnih pilota. Za ratne zasluge dobio je brojna domaća i strana odlikovanja, među kojima i dva francuska Ordena Legije časti. Posle rata aktivno je učestvovao u razvoju jugoslovenskog vazduhoplovstva. Zajedno sa svojim saborcima i prijateljem Arčibaldom Rajsom učestvovao je u osnivanju Srpskog aerokluba 1921. godine, čiji je bio prvi sekretar. Posebno se posvetio prikupljanju dokumentacije o razvoju srpske avijacije i njenoj ulozi u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Rezultat njegovog višegodišnjeg istraživanja bila je monumentalna knjiga Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (Beograd, 1933), koja obuhvata razvoj vazduhoplovstva od prvih pokušaja letenja i stvaranja srpske vojne avijacije do razvoja vojnog, civilnog i privrednog vazduhoplovstva u Kraljevini Jugoslaviji. Delo je opremljeno sa 615 fotografija i ilustracija i predstavlja jedan od najvažnijih izvora za proučavanje rane istorije vazduhoplovstva na ovim prostorima. Mikić je bio monarhistički orijentisan i politički aktivan u međuratnom periodu. Prema biografskim izvorima, tokom Drugog svetskog rata zatvarale su ga nemačke okupacione vlasti, a nakon rata i komunističke vlasti, posle čega se povukao iz političkog života. Nastavio je da se interesuje za istoriju avijacije i održava veze s vazduhoplovnim organizacijama. Među njegovim priznanjima navodi se i zvanje počasnog građanina Pariza. Poslednji put javno je govorio na simpozijumu o ratnom vazduhoplovstvu u Zemunu 1980. godine. Preminuo je septembra 1982. u Beogradu. Njegova odlikovanja, dokumenta i druga svedočanstva o životu i radu potomci su poklonili Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

MG P88 (N)