ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

68164) SLOVENSKA PUTOVANJA , Andra Gavrilović , Beograd 1922 , Zapjeha ; Bobrovski ; Kuharski ; Bođanski ; Sreznjevski ; Sreznjevski i Vuk ; Prajs ; Grigorović ;
Izuzetno vredan putopisno-dokumentarni zapis o epohi buđenja panslovenskog duha i razvoju slavistike kao naučne discipline.

Kroz osam pažljivo strukturisanih poglavlja, autor nas vodi na putovanja velikih slavenskih filologa, intelektualaca i kulturnih poslenika koji su, u vremenu dubokih istorijskih i političkih promena, tragali za zajedničkim korenima, identitetom i kulturnim jedinstvom slovenskih naroda. Gavrilović ne piše klasičan putopis u kojem je naglasak na geografiji ili ličnim impresijama, već nudi panoramu jedne intelektualne epohe, oslanjajući se na autentična pisma, dnevnike, beleške i svedočenja slavista koji su obilazili slovenske zemlje, učili jezike, upoređivali narodne običaje i prenosili ideje o bratstvu i kulturnom povezivanju.

Posebna vrednost knjige leži u njenom dokumentarističkom pristupu: Gavrilović ne tumači, već citira, analizira i povezuje – stvarajući iz tih fragmenata mozaik koji osvetljava kako je izgledao razvoj nacionalne svesti kod različitih slovenskih naroda. U knjizi se susrećemo sa figurama učenika i savremenika velikih slavističkih autoriteta, kao i sa onima koji su bili u neposrednom kontaktu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem. Autor nas podseća koliko su rani slavisti žrtvovali zarad svog naučnog i nacionalnog poziva – putujući po siromašnim selima, učeći dijalekte, beležeći epske pesme i gradeći temelje slavistike u vreme kada politička ideja panslovenskog jedinstva još nije bila do kraja artikulisana.

Slovenska putovanja nisu samo knjiga o drugima, već i o nama samima – ogledalo kroz koje Gavrilović podseća na važnost kulturne radoznalosti, naučne posvećenosti i težnje ka razumevanju sopstvenih korena u širem slovenskom kontekstu. Njegov stil je jasan, odmjeren, povremeno poetski, ali uvek informativan, što ovu knjigu čini zanimljivom i za stručnjake, i za one koji se tek upoznaju sa temom slavistike i panslovenske ideje.

U vremenu kada su granice i identiteti ponovo tema brojnih debata, Slovenska putovanja dolaze kao dragoceno podsećanje na epohe kada su nauka, jezik i kultura bili sredstvo povezivanja, a ne razdvajanja.
Naslovi poglavlja, koji su navedenina naslovnoj strani, nose imena ključnih aktera ovih kulturnih i naučnih putovanja:
1. Zapjeha (Jan Paweł Zapeha / Jan Pavel Zapeha): Poljski istraživač i sakupljač koji je, vođen panslavističkim idejama, doprineo mapiranju slovenskih kulturnih veza.
2. Bobrovski (Mihail Bobrovski / Michał Bobrowski): Istaknuti beloruski i poljski slavista, orijentalista i profesor koji je tragao za starim slovenskim rukopisima širom Evrope.
3. Kuharski (Andžej Kuharski / Andrzej Kucharski): Poljski filolog i etnograf koji je rano putovao slovenskim jugom (uključujući Srbiju) i beležio jezičke osobenosti i narodne običaje.
4. Bođanski (Osip Bođanski): Čuveni ukrajinski i ruski slavista, profesor Moskovskog univerziteta, koji je među prvima preveo i predstavio mnoga dela južnoslovenskih književnosti u Rusiji.
5. Sreznjevski (Ismail Ivanovič Sreznjevski): Jedan od najvećih ruskih slavista 19. veka. Proputovao je balkanske krajeve sakupljajući narodne umotvorine, pesme i jezičku građu.
6. Sreznjevski i Vuk: Posebno poglavlje posvećeno izuzetno važnom odnosu, saradnji, susretima i bogatoj prepisci između Ismaila Sreznjevskog i Vuka Stefanovića Karadžića, što je direktno uticalo na promociju srpske narodne baštine u Rusiji.
7. Prajs (Petar Prajs / Pëtr Prejs): Ruski slavista i filolog, poslat od strane ruskog ministarstva da proučava slovenske dijalekte, istoriju i književnost na terenu.
8. Grigorović (Viktor Grigorovič): Slavista koji je preduzeo čuveno putovanje po Balkanskom poluostrvu (1844–1845), tokom kojeg je obišao brojne manastire i spasao ogroman broj neprocenjivih srednjovekovnih južnoslovenskih rukopisa.
mek povez, format 12 x 19,5 cm , ćirilica, 178 strana, potpis i pečat na naslovnoj strani ,