ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Autor: Slavko I. Kirjaković
Naslovni list izradio: Paško (Pasko) Vučetić
Izdavač: Štamparija učiteljskog D.D. ,,Natošević", Novi Sad
Godina: 1920 (prvo izdanje)
Obim: 43 str.

Korice se odvojile, sve stranice su na broju.

Ovo je prvo i retko izdanje iz 1920. godine, štampano u Novom Sadu.

Mladi Slavko I. Kirjaković počeo da objavljuje pesme odmah nakon Prvog svetskog rata.

Knjiga predstavlja primarno svedočanstvo mladalačke poezije ovog autora. Kada je 16 godina kasnije (1936) odlučio da reizda svoje pesme u Beogradu, zbirka je pretrpela izmene — dobila je cikluse, a renomirani Sima Pandurović je tek tada zamoljen da napiše predgovor kako bi knjiga dobila na težini u beogradskim književnim krugovima.

Knjiga dokumentuje same početke rada pesnika iz Sente pre nego što je njegova poezija „preuređena“ za beogradsko tržište tridesetih godina.

Dela koja se nalaze u ovom izdanju:
- Nemoć
- Sodoma
- U azilu
- Idiot
- Agonija
- Anatema

- Badnji dan 1919 g.
- Misterija noćne oluje
- Razigrani duh
- Dan moje samrti
- Pesma Vaskrsenja

- Orgija
- Pogled sa humka
- Sutonja varijanta
- Nokturno
- Fantom
- Blede nostalgije
- Šeherezada
- Crni pripovedač
- Halucinacije
- Podnevna idila




Slavko I. Kirjaković spada u red onih zaboravljenih, „izgubljenih” srpskih pesnika koji su stvarali između dva svetska rata, ostavivši iza sebe vrlo diskretan, ali bibliofilski dragocen trag.

Prezime Kirjaković je istorijski prisutno u Vojvodini (pominju se kao ugledne trgovačke, građanske i knjižarske porodice u mestima poput Sente, Novog Sada i Pančeva). Činjenica da je svoju prvu zbirku štampao u Novom Sadu 1920. godine ukazuje na to da je Kirjaković svoju mladost proveo u ovom kulturnom krugu. To je period neposredno nakon Prvog svetskog rata, kada se u Vojvodini budi potpuno nova generacija pisaca, pod snažnim uticajem moderne i rane avangarde.

Kirjaković je bio izraziti liričar – pesnik atmosfere, melanholije, meditacije i prolaznosti. Njegov stil je bio blizak srpskoj moderni, a u kasnijem beogradskom izdanju iz 1936. godine, predgovor mu piše Sima Pandurović, jedan od vodećih pesnika tog pravca (autor čuvenih „Posmrtnih počasti“).

Činjenica da je veličina poput Pandurovića pristala da napiše predgovor Kirjakoviću (gde ga naziva „mladim pesnikom”) govori o tome da je Kirjaković imao talenat koji je predratna književna elita prepoznavala i cenila.

Teme koje je Kirjaković birao (poput pesama posvećenih pesniku prokleto-romantičarske tradicije Fransoa Vijonu ili francuskim motivima) pokazuju da je bio visoko obrazovan stvaralac, okrenut evropskoj, a naročito francuskoj kulturi.

Nakon beogradskog izdanja iz 1936. godine, Kirjakovićevo ime se gotovo gubi iz javnog života. To je bila česta sudbina pesnika koji su pripadali građanskom staležu pre Drugog svetskog rata. Nakon 1945. godine i promene režima, mnogi predratni pesnici koji nisu pisali angažovanu ili socijalističku poeziju bili su marginalizovani, njihove knjige nisu ponovo štampane, zbog čega su danas postali potpuna nepoznanica za širu javnost.

Primerak iz 1920. godine je neprocenjiv svedok njegovih samih početaka – on pokazuje kakav je Kirjaković bio pre nego što je stasao u „beogradskog pesnika tridesetih godina”, kako ga je Pandurović kasnije opisao.




Paško (Pasko) Vučetić (1872–1925) bio je jedan od najistaknutijih srpskih slikara, vajara i grafičkih dizajnera epohe moderne i impresionizma.

Vučetić je bio umetnička gromada tog vremena. Studirao je slikarstvo u Minhenu i Firenci, a u istoriji umetnosti je ostao upamćen po sledećem:
• Spomenik Karađorđu na Kalemegdanu: On je autor čuvenog, monumentalnog spomenika voždu Karađorđu koji je otkriven 1913. godine, a koji su austrougarski okupatori srušili tokom Prvog svetskog rata (danas se na tom mestu nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj).
• Pionir grafičkog dizajna: Pored slikarstva i vajarstva, Vučetić je bio jedan od prvih školovanih umetnika kod nas koji se ozbiljno bavio opremom knjiga, ilustracijom i dizajnom naslovnih strana. Njegov stil je bio prepoznatljiv po elementima secesije (art nuvoa) i simbolizma.

Mladi, tada neafirmisani pesnik Slavko I. Kirjaković uspeo je da za svoju prvu knjigu angažuje jednog od najcenjenijih umetnika u zemlji. To ukazuje da je Kirjaković imao izuzetne veze u umetničkim krugovima ili da je iza projekta stajala imućna porodica koja je mogla da plati vrhunskog majstora za dizajn naslovnog lista.

Ovaj primerak knjige „Pesme“ zbog ovoga više nije samo retka pesnička zbirka, već autentični spomenik srpske secesije i primenjene umetnosti sa početka dvadesetih godina, u čijem je stvaranju učestvovao autor srušenog kalemegdanskog spomenika.