ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Pera Todorovic - Ogledalo
Zrake iz proslosti
II godina, broj 52.

14 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Prva sveska Ogledala, sa podnaslovom `Zrake iz prošlosti`; izašla je 19. oktobra 1903. godine, da bi već druga i treća sveska bile sudski zabranjene sa motivacijom: uvreda vladara. U njima je objavljen `Poslednji razgovor sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem`, a to se nije svidelo novom vladaru Petru Karađorđeviću, koji je došao na srpski presto posle Majskog prevrata 1903. godine.
Nakon Majskog prevrata, 29. maja 1903. godine, kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin, a na presto doveden Petar Karađorđević – dok su realnu vlast delili oficiri zaverenici i radikali, Pera Todorović pokrenuo je periodično glasilo `Ogledalo` (izašlo je sto sveski).

Šta je Pera Todorović napisao u uvodnom broju `Ogledala`:

U Ogledalu, dakle, ogledaće se moj javni rad iz prošlosti i svi oni mnogi, a često i čudni događaji i prigode, koje sam za ovo tridesetak godina preko glave preturio.U Ogledalu ogledaće se i ljudi i događaji onakvi kakvi su. Ali, baš s toga, mnogima će biti krivo na Ogledalo. Biće, dakle, kritike, napadaja, vike, pa i proste grdnje i klevete. Na razložnu kritiku, odgovaraćemo kritikom i razlogom, a na prazne grdnje i ruženja nećemo se ni osvrtati, imajući na umu mudru arapsku izreku: Kad bi čovek zaostajao, da se kamenom baci na svakog psa, koji za njim laje, nikad ne bi stigao kud je pošao.`

U napisima za `Ogledalo`, osim što se bavio Majskim prevratom i događajim pre i posle njega, svodio je i svoj životni bilans:

`U toj strašnoj borbi ja sam pet godina proveo u izgnanstvu; više od 20 puta bivao sam zatvoren i hapšen; bio sam osuđen na 27 godina zatvora, proveo sam u kazamatima i hapsanama pet godina, sedam meseci i devet dana; platio sam 11 hiljada dinara raznih globa i taksi; vukao sam teške okove, od kojih mi i sada zjape rane na nogama, i bio sam osuđen na smrt, jedan put javno i znano, a četiri puta o koncu je visilo da izgubim glavu potajno i mučki.`

Pera Todorović, bliski prijatelj kuće Obrenovića, tokom vladavine kralja Aleksandra imao je s njim mnoge susrete, u kojima ga je i tešio, i savetovao, i upozoravao, ali je k tome napisao kralju i mnoga pisma i `zapiske` sa istom namerom. U `Ogledalu` Todorović objavljuje ta pisma pod naslovom `Šta sam pisao kralju Aleksandru?` i važnu `zapisku` naslovljenu `Kako je u Srbiji?

Petronije Todorović (Vodice, 2. maj 1852 — Beograd, 24. oktobar 1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. Pored novinarstva i pisanja, Todorović je ostao zabeležen po tome što je prvi srpski urednik senzacionalističke štampe.[1]
Biografija

Poreklom je iz dobrostojeće porodice iz sela Vodica u okolini Smederevske Palanke. Studirao je pedagogiju u Cirihu, ali je nije završio. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Kao briljantan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Zbog Timočke bune 1883. godine, bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Stranka ga je izbacila iz svojih redova zbog toga što je, na zahtev kralja Milana, koji ga je oslobodio kazne, pokušao radikale da uputi u pravcu sporazuma s naprednjacima i kraljem (1886).

Od tada se bavio isključivo novinarstvom, uređujući svoj list „Male novine“, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji, zbog čega je bio izrazito neomiljen.

Zajedno sa Čedomiljom Mijatovićem je izmislio seriju tekstova o Kremanskom proročanstvu.[2]

Pošto je homofobija i tada bila vrlo snažna u Srbiji, i jedan ugledni pisac kao Janko Veselinović optužio je Todorovića da je “jedna vrlo gadna bolest društvena... Jedan nazadnjak i u umnom i u moralnom i u seksualnom smislu”, zbog čega ga je Todorović tužio.[3] Zanimljivo je da ce i njegova druga žena (prva Milica Ninković je preminula) pridružila optužbama o Todorovićevoj homoseksualnosti.[4]
Rodna kuća Pere Todorovića
Književnost

U književnosti se najviše bavio istorijskim temama i prevodio je ruskog pisca Nikolaja Gavriloviča Černiševskog. Vlasnik i urednik je Velikog narodnog kalendara u slikama pod imenom Smiljevac od 1893. godine. Kalendar je bio izuzetno sadržajan.[5]
Dela

Život i trulež jedan redić iz nauke od društvu (1882)
Uništenje estetike (1882)
Silazak s prestola - roman (1889)
Iz prošlosti - uspomene (1895)
Karađorđe - Smrt Karađorđeva (1924)
Dnevnik jednog dobrovoljca (1938) dnevnik iz srpsko turskih ratova, sa fronta
Listovi iz `Hajdučije` (1985)
Izabrani spisi - društvo i politika (1986)
Izabrani spisi 2 - književnost (1986)
Krvava godina (1991)
Ogledalo zrake iz prošlosti (1904, reprint 1997)
Srpska stvar u Staroj Srbiji/Uspomene na kralja Milana (1997)
Pisma - ličnosti i ličnost (2000)