ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

str. 128 , potpis , autogram

„Svome vrlo poštovanom i vrlo dragom Maestru
G. Marku Muratu,
u spomen Nežiderskih dana.
M. Nedj.”

Šta su „Nežiderski dani” ?
Izraz se odnosi na vreme provedeno u Nežideru (Neusiedl am See), ozloglašenom austrougarskom logoru za internirane srpske civile i vojnike tokom Prvog svetskog rata.

Zajedničko zatočeništvo: Nakon okupacije Srbije, austrougarske vlasti su masovno internirale srpsku intelektualnu i kulturnu elitu. Slikar Marko Murat (koji je tada živeo i radio u Beogradu) i ekonomista Milorad Nedeljković bili su zatvoreni u ovom logoru zajedno sa stotinama drugih profesora, umetnika i naučnika.

Kulturni život u logoru: Uprkos jezivim, surovim i teškim uslovima, srpski intelektualci su u logoru Nežider organizovali predavanja, izložbe, kurseve i kulturna dešavanja kako bi sačuvali zdrav razum i moral. Mladi dr Nedeljković je tamo verovatno držao ekonomska predavanja starijem, uglednom slikaru koga oslovljava sa „Maestro”.

dr Milorad Nedeljković (1883–1961), ugledni srpski ekonomista, univerzitetski profesor i visoki državni činovnik iz prve polovine 20. veka.

Prvi doktor nauka na Beogradskom univerzitetu: Godine 1907. diplomirao je na Pravnom fakultetu i postao prvi doktor ekonomskih nauka, što je ujedno bio i prvi doktorat uopšte odbranjen na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu.

• Usavršavao se u Beču, Minhenu, Londonu i Parizu. Radio je kao direktor Srpske centralne banke u Sarajevu, generalni inspektor Ministarstva finansija i direktor Poštanske štedionice, a bio je i profesor na Pravnom fakultetu u Subotici.

Pored toga što je tokom Prvog svetskog rata bio interniran u logor Nežider (gde je nastalo prijateljstvo i pomenuta posveta Marku Muratu), učestvovao je i u Aprilskom ratu 1941. godine, gde su ga Nemci ponovo zarobili.

Nakon povratka iz nemačkog zarobljeništva, prihvatio je funkciju ministra narodne privrede u kvislinškoj vladi Milana Nedića pod nemačkom okupacijom. Pred kraj rata pobegao je iz zemlje i preminuo u emigraciji u Francuskoj 1961. godine.

Marko Murat (1864–1944) bio je jedan od najznačajnijih srpskih akademskih slikara s kraja 19. i početka 20. veka, začetnik plenerizma (slikanja na otvorenom prostoru pod prirodnim svetlom) i impresionizma u srpskom slikarstvu.