Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 37
Jezik: Nemački
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani
Tematika: Strip

Autor: Vilhelm Buš / Wilhelm Busch
Izdavač: Braun & Schneider, München (Minhen)
Godina: 1934
Obim: 216 str.

Knjiga `Lustige Wilhelm Busch Sammlung` (Šaljiva zbirka Vilhelma Buša) iz 1934. godine je antikvarna zbirka šaljivih priča u slikama čuvenog nemačkog humoriste, crtača i pesnika Vilhelma Buša (Wilhelm Busch). Ova izdanja iz tridesetih godina prošlog veka najčešće je objavljivala izdavačka kuća Braun & Schneider iz Minhena.

Obično obuhvata njegove najpoznatije ilustrovane priče (preteče modernog stripa), uključujući legendarne nestašluke `Maks i Moric` (Max und Moritz), kao i druge satirične i duhovite pripovetke.

Najčešće je štampana kao tvrd povez (Hardcover) na nemačkom jeziku (gotika) sa stotinama originalnih crno-belih ili delimično kolorisanih ilustracija samog autora.



Vilhelm Buš (Wilhelm Busch, 15. april 1832. – 9. januar 1908.) bio je genijalni nemački crtač, slikar i pesnik, koji je svojim radom postavio temelje modernog stripa i karikature.

Iako je studirao mašinstvo, a potom i umetnost u Diseldorfu, Antverpenu i Minhenu, svetsku slavu nije stekao ozbiljnim uljima na platnu, već svojim satiričnim pričama u slikama (Bildergeschichten).

Buš se smatra pionirom devete umetnosti jer je među prvima počeo da koristi sekvencijalne ilustracije koje direktno prate tekst. Njegovo remek-delo iz 1865. godine, `Maks i Moric` (Max und Moritz), priča je o dva nevaljala dečaka koji prave surove smicalice seljanima.

Ova priča je postigla planetarni uspeh i direktno je inspirisala Rudolfa Dirksa da krajem 19. veka u Americi kreira strip `The Katzenjammer Kids` (kod nas poznat kao `Deca iz katzenjamera` ili `Pustolovine profesora okusa i njegove dece`), što se zvanično smatra prvim modernim novinskim stripom u istoriji.

Bušov stil je bio revolucionaran za to vreme. Prvi je koristio isprekidane linije da prikaže kretanje, treptanje, udarce ili letenje, što je danas standardni jezik stripa. Njegove priče često imaju mračan, ciničan i strogo moralistički ton. Likovi koji krše pravila (bilo da su deca, odrasli ili životinje) na kraju obično prođu kroz bizarno surove kazne (npr. Maks i Moric završavaju samleveni u mlinu i pojedeni od strane pataka). Iza tog humora krila se oštra satira tadašnjeg malograđanskog društva i crkve.

Vilhelm Buš je imao ogroman, direktan uticaj na razvoj ilustracije i književnosti za decu na našim prostorima. Naš čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj bio je veliki poštovalac Bušovog rada. Zmaj je prepevao i prilagodio `Maksa i Morica` na srpski jezik pod nazivom `Obest i kazna: Priča u sedam nedela` (negde i kao Smešne priče o vragolastim dečacima). Likovi iz Bušovih stripova redovno su se pojavljivali u Zmajevom dečijem listu `Neven`.

Uprkos ogromnom komercijalnom uspehu i bogatstvu koje su mu knjige donele, Buš je bio izuzetno skroman i povučen čovek. Nikada se nije ženio i veći deo života proveo je u provinciji, živeći sa svojom sestrom. Smatrao je sebe prvenstveno neuspešnim slikarom ulja na platnu, a svoje priče u slikama (koje su ga proslavile) dugo je video samo kao način da zaradi za život.