ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Nasradin - hodza
Njegove sale, dosetke i lakrdije u pripovetkama

Knjizarnica Tome Jovanovica i Vujica, Beograd, 1928.
Knjizi nedostaju korice, ali je knjizni blok u prilicno dobrom stanju. 192 strane.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Насредин хоџа или Хоџа Насредин (отомански: نصر الدين خواجه, тур. Nasreddin Hoca) је фолклорни лик муслиманског (туркестанског и иранског/персијског) Истока и неких народа Медитерана и Балкана, тема кратких хумористичних и сатиричних прича и анегдота, а понекад и народних предања. Тврдње о његовом постојању су честе, а (али) постоје чак археолошки докази о њему на одређеним локацијама на пример, надгробник [1] у граду Акшехир [(Акшехир; Akşehir)], Турска. Тренутно не постоје потврђене информације нити факти о одређеном датуму или месту Насрединовог рођења, тако да је питање физичког постојања особе упитан.

2022. традицију препричавања кратких прича (вицеви) и анегдота о Хоџи Насредину уписали су на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у Ирану, Азербејџану, Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Туркменистану, Турској и Узбекистану. [2]
Литерарна креација
Насловна страна првог броја азербејџанског сатиричног часописа „Молла Насреддин`, са Насредином на цртежу (1906)

Баш као и пре триста година, данас су шале о Насредину веома популарне међу децом и одраслима у многим азијским земљама.

Рускоговорећи читаоци су боље упознати са дилогијом Леонида Соловјова „Прича о Хоџи Насредину“ (написано 1940 и 1950), која се састоји од два романа: „Смутљивац“ (рус. Возмутитель спокойствия) и „Зачарани принц“ (рус. Очарованный принц). Ова књига је преведена на десетине језика.

Књижевни јунак Насредин има главну особину да из сваке ситуације излази као победник речима, али можда не и у пракси. Насредин-ефендија као мајстор речи и добар у реторици неутралише сваки пораз. Код тога му помогне претварано незнање и његова апсурдна логика.

Широм муслиманске Централне Азије и Блиског истока, у арапској, персијској, турској, централноазијској и кинеској књижевности (Ујгури), као и у књижевности народа Кавказа и Балкана, постоје бројне популарне анегдоте и кратке приче о Хоџи Насредину. Најкомплетнија збирка на руском језику садржи 1238 прича. [3]

Књижевни лик Насредина је еклектичан, комбинујући синкретичку слику мудраца и простака (шаљивца). Јасно извучена из неколико фолклорних фигура, ова унутрашња контрадикторна слика антихероја, скитнице, слободног мислиоца, бунтовника, будале, свете будале, лукавог човека, лопова, па чак и циничног филозофа, суптилног теолога и суфије, исмејава људске пороке, шкртице, фанатике, лицемере, корумпиране судије и муле. Често се налазећи на ивици кршења општеприхваћених норми и концепта пристојности, али као јунак ипак увек проналази неконвенционално решење.
Ауторска обрада

Године 1894., српски писац Стеван Сремац објавио је сопствено књигу турских анегдота о Хоџи Насредину (Насрадин-хоџа, 1894).

Не тако позната, али ништа мање изванредна, јесте прича Бориса Привалова „Весели мудрац“ (рус. Веселый мудрец).

Шапи Казиева драма „Насрединов златни магарац“ (рус. Золотой осёл Насреддина) изведена је у многим позориштима. [4]

Руски читаоци боље су упознати са „Причом о Хоџи Насредину“ (рус. Повесть о Ходже Насреддине) Леонида Соловјова, дводелном серијом, која се састоји од „Смутљивца“ (рус. Возмутитель спокойствия, 1940) и „Зачараног принца“ (рус. Очарованный принц, 1954). Ова књига је преведена на десетине јазика.

У Азербејџану је по имену Насредина био назван сатирични журнал `Молла Насреддин` којег је издавао Джалил Мамедкулизаде. [5]
Типологија

Аналогија у осталим народима:

Итар Пејо - код јужних Словена (пример, у Бугарској и Македонији постоје приче у којима су истовремено присутна два лика, која се међусобно такмиче, најчешће - Хоџа Насредин и Итар Пејо, што се повезује са турским јармом)
Бесена-гаџи - међу Аварима
Џоха - међу Арапима
Пил-Пуги - међу Јерменима
Хершеле Острополер (Хершеле из Остропоља) - међу ашкенаским Јеврејима
Нестерка - међу Белорусима
Лукави Будамшу - међу Бурјатима
Алдар Косе - међу Казахима (каз. Алдаркөсе заједно са самим Насредином, који се зове Қожанасыр) [6]
Омирбек - међу Каракалпацима (налази се и у еповима Казаха, посебно јужних, због сродности језика и култура)
Апенди - међу Киргизима
Ахмет-акај - међу кримским Татарима
Пекале и Тиндале - међу Румунима и Молдавцима
Мушфици - међу Таџицима
Епенди - међу Туркменима
Цаген - међу Ингушима
Лопшо Педун - међу Удмуртима
Саљај Чакан и Мола Зајдин - међу Ујгурима
Тил Ојленшпигел - међу Фламанцима и Немцима
Коса маткуара (`Голобради варалица`) - код Грузијаца

Донекле, Хоџа Насредин одговара и Ивану Будали (рус. Иван-дурак) у руској фолклори, барону Минхаузену код француско-немачке фолклоре или козаку Мамају у украјинском фолклору.
Историја
Споменик Хоџи Насредину у Јенишехиру (Турска)

Неколико истраживача датира појаву анегдота о Хоџи Насредину у 13. век. Ако прихватимо да је овај лик заиста постојао, онда је особа живела у том веку или пре (7) .

Познати руски оријенталист и турколог, академик Владимир Александрович Гордлевски, веровао је да је слика Насредина настала из анегдота које су Арапи створили око имена Џухи (арап. جحا) и да је прешла на Селџуке, а касније и на Турке, као њен наставак.

Други истраживачи су склони ка томе да верују да обе слике имају само типолошку сличност, објашњену чињеницом да скоро сваки народ у свом фолклору има популарног духовитог јунака (дворска луда, јестер), обдареног најконтрадикторнијим особинама. (8)

Прве анегдоте о Хоџи Насредину забележене су у Турској у „Салтукнаме“, књизи која датира из 1480. године (9), а нешто касније у 16. веку од стране писца и песника Џами Румах Лами (умро 1531). (7)

Касније је написано неколико романа и прича о Хоџи Насредину („Насредин и његова жена“ од П. Милина, „Бројанице од коштица трешње“ од узбешког писца Гафура Гуљама, итд.).

У Русији су се шале о Хоџи први пут појавиле у 18. веку, када је Димитрије Кантемир, молдавски владар, који је пребегао ка руском цару Петру Великом, објавио своју „Историју Турске“ са три „историјска“ вица о Насредину.

Године 2020. поднета је пријава за уврштавање на УНЕСКО листу фолклоре о Хоџи Насредину као заједничког добра Азербејџана, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана, Турске и Узбекистана. [7] На састанку УНЕСКО Међувладиног комитета за заштиту нематеријалне културне баштине, одржаном од 28. новембра до 3. децембра 2022. у Рабату, фолклорне анегдоте о Хоџи Насредину уписана је на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. [2]

Према неким проценама, класична и оригинална слика Насредин Хоџе, која данас постоји у Турској, је се је родио 605. године по хиџри (1208. н.е.) у селу Насреттинходжа [Nasrettinhoca] близу града Ескишехира, а умро 683. године по хиџри (1284.) у граду Акшехиру. Према пронађеним документима, извесни Насредин је заправо живео тамо у то време. Његов отац је био имам Абдулах. Насредин се школовао у граду Конија, радио је у Кастамонуу и умро је 1284. године у Акшехиру, где се и данас налази његов гроб и маузолеј (тур. Hoca Nasreddin türbesi). [1] Надгробни споменик највероватније носи погрешан датум: 386. година по хиџри (993. нове ере). Вероватно није тачан, јер су Селџуци овде стигли тек у другој половини 11. века (7). Сугерисано је да је гроб великог шаљивџије „компликован“ и да стога датум треба читати обрнуто (386 ⇒ 683).

Други истраживачи оспоравају ове датуме. К. С. Давлетов [8] датира појаву Насрединовог лика између VIII - XI века.

Л. В. Соловјов, у својој књизи „Зачарани принц“ (рус. Очарованный принц, 1950), наводи да „осам гробница у различитим деловима света носи његово славно име“ и коментарише надгробни споменик у Акшехиру на следећи начин:

`Међутим, неки кажу да нико не лежи испод овог надгробног споменика, да га је лукави Хоџа Насредин намерно подигао и, проширивши гласине о својој смрти, наставио да лута светом. Да ли је то било истина или не ? Немојмо нагађати; рецимо само да се од Хоџе Насредина може очекивати све !`

Називи
Хоџа Насредин. [а] Рад украјинског-азарбејџанског скулптора Катиба Мамедова

У руској традицији најчешће је име Хоџа Насреддин. Друге опције: Насреддин-ефенди, молла Насреддин, Насреддин Афанди (Ефенди, Епенди), Дивона Насреддин, Анастратин, Несарт, Насир, Наср ад-дин.

У источним језицима постоји неколико различитих верзија имена Насредин, које се све своде на три главне:

Ходжа Насреддин (понекад као «Насреддин»),
Мулла (Молла) Насреддин,
Афанди (эфенди или эпенди) (Средња Азија — посебно код Киргиза, Таджика, Туркмена, Узбека и Ујгура).

Персијска реч „хоџа“ (персијски : خواجه khâje - господар) постоји у скоро свим туркијским и арапским језицима. У почетку се користила као породично име за потомке исламских суфијских мисионара у Централној Азији, представнике класе „белих костију“ (туркијски : „ак сујук“, каз. ақсүйек). Временом је назив „хоџа “ постала почасна титула, посебно за исламске вјерске вође/менторе османских принчева или учитеље арапске писмености у мектабима, као и за племиће, трговце или евнухе у владајућим породицама.

Арапско муслиманско лично име Насредин (арапски : نصرالدين, Naṣr ad-Dīn) преводи се као „победа вере“.

Мула (арапски : المُلَّا [ал-мула, мевла]; персијски : ملّا, турски : молла) има неколико значења. Код шиита, мула је вођа верске заједнице, теолог и стручњак за тумачење питања вере и закона (код сунита, ове функције обавља улема). У остатку исламског света, у општем смислу, као титула поштовања, може значити учитељ, помоћник, власник или заштитник.

Ефендија (aфанди, eпенди) (арапски : أفندي Afandī; персијски : آفندی од старогрчког : αὐθέντης „онај који може да се брани (на суду)“) је почасна титула племићке особе, учтив облик обраћања, са значењем „господар“, „поштовани“, „уважени“. Обично је пратила име и давала се првенствено представницима учених професија.

Међу различитим народима његово име је звучи овако:

Абхазијски : Хаџја Шардин,
Авар : Мала Насрудин,
Адигхе : Хъже Несрудин,
азербејџански : Молла Нәсрәддин,
Арапски : جحا Џуха,
Албански : Настрадин Хокха или Настрадини,
Башкирски : Хужа Насретдин,
Бугарски : Настрадин Хоџа,
Босански : Насрудин Хоџа,
грчки : Ναστραντιν Χοτζας,
Даргин : Малла Насрадин,
Ингушки : Цаген,
Италијански : Ђуфа или Ђука,
Кабардино-черкески : Хъеже Несрудин,
Казашки : Кожанасир, Аупенди,
Карацхаи-Балкар : Насра Кходја,
Киргишки : Апенди,
кинески : 阿凡提 (пинјин Афанти) и 阿方提 (пинјин Афангти),
Кумик : Мола Насјуртјун,
Курдски : Мела Насредин,
Лезгин : Мола Насретдин,
Македонски : Насредин Оџа,
Румунски : Настратин Хогеа,
персијски : ملا نصرالدین Насридин,
таџички : Кхоҷа Насриддин, Афанди,
Татарски : Хуҗа Насретдин,
Турски : Насреддин Хоџа,
Туркменски : Епенди,
узбечки : Ксо`ја Насриддин, Насриддин Афанди или, често, Афанди,
Ујгурски : نەسىرىدىن يەپەندى, Нәсирдин Әпәнди или Несирдин Епенди,
Чеченски : Молла Несарт [9]

Хоџа Насредин (скулптор Иван Коржев, 2010)

Анекдоте о Хоџи Насредину су кратке сцене (анегдоте) које оштро исмевају и разоткривају људске мане - богатих и сиромашних. Дотичу се проблема различитих друштвених слојева, где Тимур (`страшни` татарско-монголски војсковођа Тамерлан) добија посебну пажњу. Име овог освајача појављује се у неким анегдотама. Хроми Тејмур-Тејмир, Тимур, Тимур-Ленг, Ленг-Темир - све су то имена за исту особу - Тамерлана . Известан број објављених анегдота и оних сачуваних у архивама повезан је са именом Тимура. Неке анегдоте повезане са Тимуром имају варијације на познате источне приче или су засноване на различитим догађајима који су се десили између других владара и историјских личности. Ове анегдоте су касније постале популарне. Постоји низ прича о томе како је Хоџа послат Тимуру на челу амбасадора. Једна од њих каже да се Тимуру Хоџа допао од првог сусрета и да је остављен на двору [10] .

Најпознатији пример шале написан је у роману Л. В. Соловјова „Смутљивац“ (рус. Возмутитель спокойствия) и у филму „Насредин у Бухари“ снимљеном по истој књизи:

Насредин прича како се једном кладио са емиром Бухаре да може тако добро да научи свог магарца теологије да ће је знати једнако добро као и сам емир. За то би му била потребна кеса злата и двадесет година. Ако не би испунио услове опкладе, глава би му била одсечена. Насредин се није плашио неизбежног погубљења: „На крају крајева, за двадесет година“, рекао је, „један од нас тројице би сигурно умро - емир, магарац или ја. А онда би на нама било да одлучимо ко боље познаје теологију!“

Памћење

11. априла 2018. године, у част хоџе Насредина, Међународна астрономска унија је именовала кратер на Харону Насредин. [11]
Споменици
Споменик Хоџи Насредину у Анкари, Турска

Узбекистан, Бухара, ул. Н. Хусаинова, зграда 7 (као део архитектонског ансамбла Љаби-Хауз )
Русија, Москва, улица Јарцевска, зграда 25а (код станице метроа Молодежна) — отворен 1. априла 2006. године, вајар Андреј Орлов
Русија, село Високово, градски округ Митишчи, Московска област — улица Централнаја, зграда 31 (поред чајџинице „ЛјабиХауз“)
Турска, регион Сиврихисар, село Хорт [12]
Казахстан, Уст-Каменогорск, Парк културе и рекреације
Украјина, Харков, улица Динамовскаја, 12. Отворен 2013. године, вајар Катиб Мамедов [13]