ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Liutprand episkop kremone i njegov izveštaj o Vizantiji i istočno-evropskim pitanjima Jovan Radonić
Лиутпранд је био племић лангобардског порекла, дипломата и епископ италијанског града Кремоне. Своју каријеру почео је на двору краља Хуга од Арла, затим је служио Беренгара II, да би на крају прешао у службу светог римског цара Отона I Великог. Захваљујући свом образовању и познавању грчког језика, водио је неколико важних дипломатских мисија у Цариград.
Извештај о Византији (Relatio de legatione Constantinopolitana)
Најзначајнији спис на који се Радонићева студија односи је Лиутпрандов извештај из 968. године, када га је Отон I послао у Цариград византијском цару Нићифору II Фоки. Циљ мисије био је уговарање брака између Отона II и једне византијске принцезе порођене у пурпуру (порфирогените), као и решавање територијалних спорова у јужној Италији.
Мисија је била потпуни неуспех, а Лиутпрандов извештај је остао упамћен као један од најживописнијих, али и најзаједљивијих текстова средњег века:
• Лош третман: Лиутпранд описује како су га Византинци држали у кућном притвору у хладној кући без воде, ускраћивали му пристојну храну и прегледали му пртљаг.
• Политички сукоби: Спис бележи оштре дебате око царске титуле. Византинци су Отона I сматрали обичним „варварским краљем”, док су за себе задржавали титулу јединих правих римских царева (Ромеја).
• Личне увреде: Огорчен због неуспеха и третмана, Лиутпранд у извештају није штедео цара Нићифора II Фоку, описујући га као „наказу”, „пигмеја” и „чељаде с којим не бисте волели да се сретнете у мраку”. Цариградски двор, некада описиван с дивљењем, у овом извештају приказује као легло бахатости и декаденције.
• Конфискација пурпура: Као додатни шамар његовом дипломатском статусу, византијски цариници су му пре изласка из земље одузели скупоцене свилене тканине бојене пурпуром, објашњавајући да варвари нису достојни да носе царске боје.
Источно-европске и балканске прилике
Иако је примарно фокусиран на Цариград, Лиутпрандов извештај (заједно са његовим ранијим делом Antapodosis) пружа драгоцене посредне податке о приликама у Источној Европи и на Балкану у 10. веку:
1. Бугарско питање и дворски протокол: Лиутпранд са бесом описује банкет на којем је византијски цар дао предност бугарском посланику у односу на њега као представника Светог римског царства. Ово показује колико је Византија у том тренутку, из тактичких и мировних разлога, уважавала Бугарско царство.
2. Помен околних народа: У својим списима Лиутпранд помиње Русе (које назива Норманима), Мађаре, Словене и друге народе који су угрожавали или били у сфери утицаја Византијског царства, описујући њихове војне походе и односе са Цариградом.
Историографски значај Радонићеве студије
Студија Јована Радонића из 1913. године бацила је светло на овај важан извор на српском говорном подручју. Радонић је анализирао Лиутпрандово дело како би домаћој научној јавности приближио сложене дипломатске игре између Истока и Запада, али и да би извукао корисне геополитичке податке о Балкану и Источној Европи у време када се на овим просторима преламао утицај два велика царства.