ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Milorad Rajčević - Iz žarke Afrike, I deo, I izdanje
SA POTPISOM PISCA

Retko prvo izdanje iz 1924 god.
ima nešto podvlačenja
--Milorad Rajčević, čovek koji je po zanimanju bio svetski putnik
Leskovčanim Milorad Rajčević je na prvo putovanje krenuo peške do Beča, a stigao je do Jerusalima. Na kraju je posle tri decenije putovanja obišao obe hemisfere šest puta. Zahvaljujući Goranu Viliću, kustorsu istoričaru Muzeja Jadra u Loznici, u Kući Đure Jakšića u Beogradu može se videti izložba o prvom Srbinu koji je proputovao svet.
Na putovanje je Milorad Rajčević prvi put krenuo peške i to u Beč. Bilo je to 1905. godine. Imao je samo 15 godina i veliku želju da uči dekorativno slikarstvo. Avanturistički duh i strast ka putovanjima, odveli su ga do Jerusalima. I to je tek početak.
Na pravo putešestvije po svetu krenuo je pet godina kasnije zbog opklade. Osnivači i urednici Malog žurnala, tada najtiražnijeg lista u Srbiji, ponudili su mladom Leskovčaninu mesečni honorar od 150 dinara da putuje dve godine. Ako za to vreme obiđe ceo svet dobiće 10.000 dinara.

„Jedna od njegovih obaveza, naravno, je bila da šalje te putopise iz tih delova sveta gde je boravio. Tako da je svaki dan u tom Malom žurnalu izlazio taj članak koji je on slao. Mogao je da koristi sva prevozna sredstva koja su mu bila dostupna i sa kojima je u datom trenutku raspolagao, a na put oko sveta je krenuo sa svojim biciklom“, navodi Goran Vilić, kustos istoričar i upravnik Muzeja Jadra.

Na put dug 120.000 kilometara ispratilo ga je pola Beograda. Putovao je više od tri decenije i obišao obe hemisfere šest puta.
„On se na tim putovanjima trudio da maksimalno sebe usavrši. Imao je inače za cilj da napravi nešto bravurozno, nešto spektakularno, što je i učinio. Pokušao je na svaki način sebe da unapredi u svakom pogledu. Izučavao je istoriju, geografiju, običaje tih ljudi i krajeva u kojima je boravio. Na kraju je govorio 15 jezika. O njemu su pisali, manje-više, svi svetski časopisi i novine. Držao je i razna predavanja širom sveta. Tako da je, u stvari, bio najbolji ambasador i predstavnik svoje države. Možemo ga, na primer, uporediti kao što je danas Đoković u sportu, tako je on bio za to vreme“, dodaje Vilić.

Svoje avanture, opisao je u putopisima Iz žarke Afrike, Na dalekom istoku i Autografi znamenitih ličnosti XX veka. Njegova Zlatna knjiga sadrži potpise svih znamenitih ličnosti koje je upoznao.
„Preko 30.000 potpisa je prikupio od tadašnjih najuvaženijih ljudi, predsednika, kraljeva, najumnijih glava, kao što su bili Nikola Tesla i Mihailo Pupin. Zatim, tu je bio potpis i Musolinija, i Hitlera, i Mahatma Gandija i najbogatijeg čoveka na svetu, Nizera od Hajedrabada“, naglašava Goran Vilić.

Milorad Rajčević imao je vizitkartu na kojoj je pisalo samo „svetski putnik“. Putovanje je završio 1939. godine. Tada je poslao fotografiju iz Hilandara, na kojoj nosi odoru svetogorskog iskušenika. Potpisao se kao Evdokije Rajčević i ostavio svoju konačnu adresu.