ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

posveta autora iz 1933. dragom drugu slikaru...

crteži Vladimir Žedrinski

1932.


RETKO


Uobičajeni tragovi starosti, vidi se da knjiga nije korišćena jer su neki listovi još nerasečeni, ali ima zapis grafitnom na poslednjoj praznoj stranici


Ilustracije (15) Vladimir Žedrinski, ruski slikar, emigrirao 1920. godine. Muzički prilozi Miloja Milojevića i Mihaila Vukdragovića. Pregovor Momčilo Nastasijević. Zanimljivo izdanje, kombinacija notnih zapisa, ilustracija i poezije. Tiskano na finijem papiru. Stanje odlično.

Ex Yugoslavia (1910-1945) avant – garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers.

Siniša Paunović (Čačak, 25. avgust 1903[1] — Beograd, 9. april 1995)[2] bio je novinar, književnik, prevodilac sa bugarskog jezika, kolekcionar likovnih dela i značajne dokumentarne građe.

Siniša Paunović

Datum rođenja
25. avgust 1903.
Mesto rođenja
Čačak, Kraljevina Srbija
Datum smrti
9. april 1995. (91 god.)
Mesto smrti
Beograd, Savezna Republika Jugoslavija
Biografija
uredi
Siniša Paunović je rođen 25. avgusta 1903. godine u Čačku u mnogočlanoj i siromašnoj porodici Svetozara Paunovića i Radojke Punović. Sinišin otac Svetozar je bio kafedžija, ali zapada u dugove zbog kojih je izgubio kafanu. Nakon gubitka kafane, Svetozar se zapošljava kao priučeni telefonista na pošti i železnici. Sinišina majka, Radojka Milošević, bila je ćerka bogatog opančara Vasilija. Nakon očevog bankrotstva Radojka napušta gimnazijsko školovanje i za život zarađuje baveći se ručnim radom. Udaje se za Svetozara 1898. godine.[3].

Obrazovanje i rad
uredi
Siniša Paunović osnovnu školu i gimnaziju završava u rodnom mestu, a 1922. godine po očevoj želji upisuje se na Građevinski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine studiranja zaključuje da ga daleko više privlači književnost i pisanje kojim je počeo da se bavi još pre dolaska u Beograd. Svoju karijeru novinara započinje u dnevnom listu „Politika“[1]. U „Politici“ je radio od 1926. do 1971. godine, a nakon odlaska u penziju nastavio je da radi kao honorarni saradnik ovog lista. Uporedo sa novinarskim radom, studirao je istoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 1933. godine.

Pred Drugi svetski rat bio je dopisnik „Politike“ iz Bugarske. U nemogućnosti da se vrati u zemlju, našao se prvo u Rusiji, da bi zatim preko Turske i Sirije stigao u Palestinu, u Jerusalimu se pridružio izbegličkoj kraljevskoj vladi, u nadi da će se njegovo putovanje završiti odlaskom u London. Međutim, zbog nesuglasica sa Jovanom Đonovićem, vladinim delegatom na Srednjem istoku, interniran je na jug Afrike, u Kejptaunu, gde je ostao do kraja rata.[4]

Po završetku rata vratio se u Jugoslaviju i na predlog tadašnjeg direktora „Politike“, Vladislava Ribnikara, ponovo se zaposlio u svojoj redakciji na mestu urednika Beogradske hronike. Od tada, neumorno piše o mnogim ličnostima i temama iz sveta kulture, nauke i umetnosti, održavajući prisne veze sa brojnim umetnicima, kulturnim i javnim radnicima. Kao novinar i pisac bio je aktivan i nakon penzionisanja, sve do smrti 9. aprila 1995. godine.[5] COBISS.SR 1024047031

Bio je prvi muž glumice SNP Sofije Perić-Nešić.[2]

Dela
uredi
Iz kutova duše, 1927.
Pesnikove molitve, 1928.
Oni i mi, 1930.
Takmaci, 1931.
Na raskršću, 1932.
Manastir Nikolje u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, 1936.
Krvava pravoslavna litija u Beogradu: na dan 19. jul 1937 godine, 1937.
Pusta zemlja, 1948.
Pisci izbliza, 1958.
Crne priče, 1959.
Tragom njihovog detinjstva, 1959.
Srbija koje nema, 1971.
Dobrica govori, 1980.
Drainac pesnik i boem, 1981.
Bora Stanković i Branislav Nušić iza zavese, 1985.
Prisine, 2003.
Kada su letele kamilavke, 2006.


Vladimir Ivanovič Žedrinski (Moskva, 30. maj 1899 — Pariz, 30. april 1974) bio je srpski scenograf, kostimograf, karikaturista i crtač stripova ruskog porekla.

Vladimir Žedrinski
Lični podaci
Datum rođenja
30. maj 1899.
Mesto rođenja
Moskva, Ruska Imperija
Datum smrti
30. april 1974. (74 god.)
Mesto smrti
Pariz, Francuska
Biografija
uredi
Vladimir Žedrinski je završio Akademiju lepih umetnosti i Arhitektonskog odseka Politehničke škole u Kijevu. Nastanio se u Somboru 1920, gde se izdržavao crtajući karikature. Na preporuku Jovana Bijelića od 1921. u Narodnom pozorištu u Beogradu zaposlio se kao slikar-dekorater, a zatim je radio kao kostimograf i scenograf Drame, Opere i Baleta.

Ugled istaknutog ilustratora, strip-majstora i karikaturiste stekao je u dnevnom listu „Politika”. Ilustrovao je stranicu ”Ženski svet”, podlistak ”Politika za decu”, za koji je osmislio dugovečno grafičko rešenje zaglavlja, a takođe i stupce revijalnih, božićnih i uskršnjih izdanja lista. Njegovi strip radovi „Ruslan i Ljudmila” (po poemi A. S. Puškina) i „Porodica Zabavčić” (scenario R. Tomić), koje je radio za „Politiku za decu” 1938. i 1939, postali su nezaobilazni u kasnijim istoriografskim razvrstavanjima i vrednovanjima domaćeg stripa. Karikature i stripove crtao je i za „Politikin Zabavnik” od 1939. do 1941.

Bavio se i ilustracijama knjiga poput onih u dečijoj knjizi „Veliki i mali“ prerano preminule srpske književnice Selene Dukić (1910-1935). Ovu knjigu je objavio Geca Kon u 7. kolu svoje čuvene edicije „Zlatna knjiga“ i to posthumno 1937. Osim karikature Selene Dukić nastalog 1933. godine, Žedrinski je autor brojnih karikatura ”Politikinih” novinara i urednika, kao i pozorišnih stvaralaca. [1]

1941. je u dnevnom listu „Novo vreme” preuzeo rubriku „Za našu decu”, a angažovao se i kao ilustrator i karikaturist kolaboracionističke „Obnove”. Potom je prešao u Zagreb, na mesto glavnog scenografa Hrvatskog narodnog kazališta, a sarađivao je i s marionetskim nedeljnikom „Spremnost” Ustaškog pokreta Zagreb, koji je postao vodeće glasilo po uspostavljanju Nezavisne države Hrvatske. Posle Rezolucije Informbiroa 1948. pao je u nemilost jugoslovenskih vlasti, te je 1950. emigrirao u Kazablanku, a 1952. u Pariz.


avangarda avangardna izdanja avangardno slikarstvo