| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Beograd-Dobanovci, Beograd-Surčin |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
„Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије“ је политичко-историјско дело Димитрија Туцовића, објављено почетком 1914. године у Београду. Књига представља једну од најзначајнијих критичких анализа тадашње српске спољне политике према Албанији и албанском народу током Балканских ратова (1912–1913).
Кључне теме и мотиви књиге
• Критика експанзионизма: Туцовић, као вођа Српске социјалдемократске партије, оштро је критиковао тежњу српске буржоазије и династије за изласком на Јадранско море преко албанских територија, називајући ту политику колонијалном и завојевачком.
• Полемика са савременицима:• У делу се директно разрачунава са антиалбанским ставовима тадашњих политичара и интелектуалаца, попут Владана Ђорђевића и Стојана Протића.
• Упозорење на будућност: Аутор је тврдио да насилно запоседање туђих територија ствара трајно непријатељство између српског и албанског народа, уместо да се иде ка стварању заједничке Балканске федерације слободних народа.
• Сведочанство с лица места: Туцовић није писао само као теоретичар, већ и као непосредни учесник ратних похода у чину резервног поручника српске војске, одакле је слао писма и бележио догађаје на терену.
Судбина дела кроз историју
• Период Краљевине Југославије: Књига је била углавном потискивана, маргинализована и прећуткивана у јавном и академском простору.
• Период СФР Југославије: • Након 1945. године, књига доживљава бројна реиздања (нпр. у издању издавачке куће Култура) и постаје обавезни део званичног историјског наратива који истиче револуционарну прошлост српских социјалиста.
• Модерни контекст: Од краја 20. века, део српске историографије поново критички преиспитује Туцовићеве ставове, док у Албанији и на Косову његово име остаје симбол српске антиратне мисли (нпр. један је од ретких Срба по коме и данас носи име улица у Приштини)
odlično očuvana