ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1850 - 1899.
Tematika: etnologija, muzika
Jezik: gornjolužičko srpski
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

67919) Narodne pesme Lužičkih Srba za muški hor 1899 god.
Zbirka pesama napisanih na gornjolužičkosrpskom jeziku (zapadnoslovenski jezik Lužičkih Srba). Knjiga sadrži aranžmane narodnih kompozicija i ima veliku kulturnu vrednost za očuvanje nacionalnog identiteta Lužičkih Srba.

Knjigu je izdala Maćica Serbska, najvažnije naučno i kulturno društvo Lužičkih Srba osnovano po uzoru na Maticu srpsku u Novom Sadu, Maticu češku i druge slovenske matice. Tokom 19. veka, horsko pevanje i sakupljanje narodnih pesama bili su ključni metodi odbrane od germanizacije i očuvanja slovenskog jezika u Lužici. Štampariju je vodila poznata lužičkosrpska izdavačka porodica Smoler (Jan Arnošt Smoler i njegovi naslednici), koja je decenijama bila stub pismenosti ovog naroda.

U sadržaju (Wobsah) se nalaze tradicionalne i narodne lužičkosrpske pesme, od kojih su mnoge i danas prepoznatljivi deo njihove muzičke baštine.

Gornjolužičkosrpski naslov Prevod na srpski jezik Objašnjenje / Kontekst
Ach, był ja Marja Madlena Ah, da sam ja Marija Magdalena Narodna balada duhovnog ili pokajničkog karaktera.
Ach, spominaj na mnje Ah, seti se mene / spomeni me Lirska, melanholična ljubavna pesma o rastanku.
A sedźał hólčik na třěše A sedeo dečak na krovu Šaljiva seoska pesma ili pesmica sa anegdotom.
Blizko Wjerbna krušowinka Blizu Vrbna divlja kruška Wjerbno (nemački Werben) je poznato mesto u Lužici.
Do Jeńkec na piwo njepóńdžemy Nećemo ići kod Jenkecom na pivo Vesela, kafanska i šaljiva društvena pesma.
Dži a khwataj, holičo Idi i žuri, devojko Dinamična narodna pesma, često u formi dijaloga.
Haj hdyž ja ranko domoj dźěch Da, kada sam ujutru išao kući Pesma momka koji se u zoru vraća sa posela ili iz provoda.
Ha Maruška w pěsačku hraješe A Maruška se igrala u pesku Lirska pesma o devojci, često sa skrivenom ljubavnom poukom.
Ha přez hory měsačk A preko brda (sija) mesec Romantična, noćna pesma, serenada pod mesečinom.
Ha šła je holčka trawu žnjeć A išla je devojka travu da žnje Tradicionalni motiv devojke koja radi u polju gde sreće momka.
Ha što pak muže činja A šta to muškarci/muževi rade Satirična ili šaljiva pesma o muškim navikama.
Hnała je ćeleŕka ćelatka won Gonila je čuvarka telad napolje Tipična pastoralna (pastirska) seoska pesma.
Hołbik dwě běłej nóžcy ma Golubica ima dve bele nožice Golub je čest simbol vernosti i ljubavi u slovenskoj tradiciji.
Holička ćelatkam dawaše Devojka je davala teladi (hranu) Još jedna narodna slika iz svakodnevnog seoskog života.
Jět je tam hólčik z role dom Jahao/išao je dečak sa njive kući Pesma o povratku sa teškog zemljoradničkog rada.
Ličko kćěje, lubosć něžna Lice cveta, nežna ljubavi Izrazito romantična, lirska pesma sa bogatim metaforama.
Měšćanske, zemjanske Građanske, plemićke Istorijska ili staleška pesma koja opisuje staleže i običaje.
Mjez wšitkimi ptačkami Među svim pticama Motiv ptica koje se okupljaju (povezano sa svadbenim običajem Ptači kwas).
Na wsy steji lipa zelena U selu stoji lipa zelena Lipa kao sveslovenski simbol i centralno mesto okupljanja u selu.
Pěkne pacholo, pěkne holičo Lepi momak, lepa devojka Klasična dvoglasna ili horska ljubavna pesma o mladencima.
Pój, lubka, pój mi wotpić Dođi, draga, dođi da mi ot piješ/nazdraviš Pesma u kojoj momak poziva devojku da podele čašu/nazdrave.
Praj, křesćijanski čłowjeko Reci, hrišćanski čoveče Duhovna, moralna ili praznična narodna pesma.
Preč, ty najrjeńša lubka Odlazi, ti najlepša draga Pesma o nesrećnoj ljubavi, prevari ili rastanku partnera.
Sedźała na lipje Sedela (je) na lipi Najčešće se odnosi na pticu (npr. kukavicu ili slavuja) koja najavljuje sudbinu.
Słódke směwki, hładke słowa Slatki osmesi, glatke reči Pesma o udvaranju, laskanju i tajnama zaljubljivanja.
Słyšće, kajke su to ćežke lěta Čujte, kakve su to teške godine Istorijska ili tužna pesma o vremenima rata, gladi ili nevolja.
Stary hižo sym Već sam star Setna pesma starijeg čoveka koji se seća svoje mladosti.
Steji ta woda lěto tam Stoji ta voda tamo već godinu dana Balada o stajaćoj vodi, često vezana za neku lokalnu legendu ili utapanje.
Swjaty Jurij příńdźe k łuži Sveti Đorđe stiže u Lužicu Prolećna, ritualna pesma posvećena buđenju prirode i Jurjevu.
Štóž něhdy khwilu krótku Ko god nekad na trenutak kratki Refleksivna pesma o prolaznosti vremena i kratkotrajnoj sreći.
Tam wyše Drježdźan jedyn knjez Tamo više Drezdena jedan gospodar Drježdźany su Drezden. Pesma opisuje događaj na vlastelinstvu u Saksoniji.
Wječor je blizko, ha słónčko je nizko Veče je blizu, a sunce je nisko Prelepa večernja elegija, peva se smireno pred počinak.
Wudaj so, Maruška Udaj se, Maruška Narativna pesma u kojoj se devojka nagovara na udaju.


Dwajatřiceći narodnych hłosow - Trideset i dva narodna glasa (narodne pesme/melodije)
za štyrihłósny mužski khor. - za četvoroglasni muški hor.
Wudał hudźbny wotrjad Maćicy Serbskeje. – Izdao muzički odsek Matice lužičkosrpske (Maćica Serbska).
W Budyšinje. - U Budišinu (nemački naziv grada je Baucen, kulturni i istorijski centar Lužičkih Srba u Saksoniji).
Z nakładom Maćicy Serbskeje. - U izdanju/troškom Matice lužičkosrpske.
Ćišć Smolerjec knihićišćernje w Maćičnym domje. - Štampa Smolerove štamparije u Matičinom domu (kuća/sedište udruženja).
1899. – Godina izdanja.
tekst sa naslovne stranice
Dwajatřicyći narodnych hłosow za štyrihłósny mužski khor.
Wudał hudźbny wotrjad Maćicy Serbskeje.
W Budyšinje.
Z nakładom Maćicy Serbskeje.
Ćiść Smolerjec knihićišćeŕnje w Maćičnym domje. 1899.
IZUZETNA RETKOST , tvrd povez, format 12 x 17,5 cm gornjolužičko srpski jezik, tekstovi pesama ispisani su ispod nota ,57 strana ,