ISBN: 141
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Tematika: Za decu

Autor: Duš. K. A.
Izdavač: Francusko-srpska knjižara, Beograd
Godina: ~1942?
Obim: 80 str.

Spoljašnjost knjige je prikazana na fotografijama. Nekoliko stranica u knjizi je labavo, što je razumljivo s obzirom na starost knjige.

U pitanju je antikvarnu dečju knjigu pod naslovom „Dečji svet“ iz 1942. godine, čiji je autor potpisan pod pseudonimom Duš. K. A.

Knjigu je 1942. godine u okupiranom Beogradu izdala čuvena Francusko-srpska knjižara (A. M. Popović).

Reč je o zbirci kratkih priča, pesama ili ilustrovanih edicija/slikovnica namenjenih najmlađima. Dušan K. Andrijašević je bio poznat po pisanju i priređivanju literature koja na pristupačan način približava svet mašte, prirode i svakodnevnog života deci.

Danas se ovo izdanje smatra vrednim primerkom srpske antikvarne književnosti za decu iz perioda Drugog svetskog rata.



Iza skraćenice Duš. K. A. zapravo stoji srpski književnik i novinar Dušan K. Andrijašević (1887–1956).

Dušan Andrijašević je rođen u Valjevu, a preminuo je u Beogradu. Tokom svog stvaralaštva koristio je različite pseudonime i skraćenice za svoja dečja i književna dela, među kojima su najpoznatiji bili Deka Duka i upravo Duš. K. A. Još 1930. godine u Beogradu je pod ovim inicijalima objavio zbirku pripovedaka i pesama pod nazivom „Mala Vera“.

Pojmovi koje pominjete – edicija „Dečji svet“ i „Biblioteka Radost“ – zapravo su dva različita projekta i izdavačka pakovanja u kojima su se njegove priče i adaptacije bajki pojavljivale. Tokom šezdesetih godina prošlog veka (poput izdanja izdavačke kuće Sportska knjiga iz 1962. i kasnijih reizdanja iz 1967. godine), sveske sa njegovim tekstovima i prepevima klasičnih priča izlazile su u okviru ovih popularnih jugoslovenskih biblioteka slikovnica.

Andrijašević je bio poznat po tome što je koristio jednostavnu, ritmičnu i lako pamtljivu rimu (najčešće parni rimovani stihovi). Taj stil je bio idealan za to da deca kroz igru i ritam usvoje tekst.

Njegove slikovnice iz ovih edicija danas imaju status visoke antikvarne vrednosti i svedoče o samim počecima modernije opremljene posleratne literature za najmlađe u Jugoslaviji.