ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Miloš Đurić Filosofija panhumanizma
Miloš N. Đurić
Knjižarnica Rajkovića i Ćukovića, Beograd 1922
Meki povez, strana 109, format 149 x 13 cm
Saržaj na slici, kompletna i dobro očuvana
U svom ranom delu „Filosofija panhumanizma: jedan pokušaj nove jugoslovenske sintagme“ (1922), Miloš N. Đurić iznosi originalnu viziju univerzalne ljudske kulture i duhovnog ujedinjenja
Knjiga nastaje pod snažnim uticajem posleratnog zanosa (nakon Prvog svetskog rata), evropskog intuicionizma (poput filozofije Anrija Bergsona) i traženja novog kulturnog identiteta tek stvorene jugoslovenske države
Koncept panhumanizma (Svečovečanstva): Đurić smatra da čovečanstvo ne treba da bude samo prost skup pojedinaca ili nacija, već organska celina — „familijarizacija Planete“. On predviđa integraciju celokupnog ljudskog roda u jedno zajedničko biće, gde će glavna koheziona sila biti svečovečanska svest i svečovečanska simpatija
Kosmos kao otvoreno umetničko delo: Autor postavlja tezu da svemir nije statičan ili čisto mehanički sistem. Kosmos je za njega živi, stvaralački proces u kome čovek, kroz svoju umetnost, misao i delovanje, direktno učestvuje zajedno sa kosmičkim i božanskim stvoriteljskim silama
Sinteza različitih sistema mišljenja: Za razliku od nekih radikalnih iracionalista tog doba, Đurić u ovoj fazi ne odbacuje razum. On zagovara veliku filozofsku sintezu u kojoj se ravnopravno spajaju logika, intuicija, umetnost i osećanja. Verovao je da će takva sinteza prebroditi krizu u kojoj se našla zapadna civilizacija.
Jugoslovenska sintagma i spoj Istoka i Zapada: Podnaslov dela direktno upućuje na društveno-politički kontekst. Đurić novu jugoslovensku kulturu ne vidi kao lokalni ili izolovani projekat, već kao hrabar intelektualni pokušaj i poetički doprinos obnovi cele Evrope. Ta nova kultura trebalo je da posluži kao most i sinteza između vrednosti Istoka i Zapada
Ekumenska kultura i individualnost: On naglašava da ujedinjenje čovečanstva („integracija Ekumenske Kulture“) neće izbrisati razlike. Naprotiv, uporedo sa globalnim povezivanjem razvijaće se i unutrašnje bogatstvo oblika, čuvajući posebnost svake pojedinačne egzistencije i stvarajući izvor nove lepote i života.
TAGS:
Filozofija
Filosofija
Panhumanizam
Kraljevina SHS
05.09.2026.