ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

67812) KO UPRAVLJA AMERIKOM? , Erih Rajmers , Prosvetna zajednica A.D. Beograd 1944 ,

Kritika Ruzveltove politike i Nju dila započinje već u samom uvodu knjige, gde autor postavlja tezu da su Sjedinjene Američke Države pod vođstvom predsednika Franklina D. Ruzvelta u stanju duboke unutrašnje političke i ekonomske krize, uprkos velikim obećanjima izbornih kampanja. Autor otvoreno tvrdi da Ruzvelt nema jasan program, već da samo improvizuje, dok privreda prividno funkcioniše isključivo zahvaljujući nezdravoj konjunkturi naoružanja. Kroz analizu neuspeha američke vlasti da reši problem nezaposlenosti i stabilizuje privredu mirnodopskim metodama, tekst zapravo poziva evropske čitaoce da temeljno prouče unutrašnji sistem SAD, jer američka kriza direktno utiče na ostatak sveta.
Analiza ustavnih ovlašćenja predsednika SAD nadovezuje se na ovu privrednu kritiku, kao i detaljno preispitivanje obima moći koju predsednik ima u odnosu na ustavna tela i javno mnjenje. Da bi se ta moć razumela, u tekstu se naglašava složenost američkog federalizma kroz prikaz odnosa između centralne savezne vlasti i četrdeset osam pojedinačnih saveznih država, od kojih svaka ima sopstvene parlamente i guvernere. Iz tog ugla, knjiga funkcioniše kao ideološki obojena ratna propaganda koja kroz ustavno-pravna pitanja nastoji da potpuno diskredituje američki sistem.
Dekompozicija američke demokratije predstavlja logičan nastavak ove pravne analize, gde poglavlja pokušavaju da dokažu da je demokratski sistem u SAD doveo do političke i ekonomske anarhije. Dovodeći u pitanje samu demokratsku prirodu Amerike, tekst se razvija u ono što je ključni deo knjige, a to je teorija o vladavini iz senke. Ovaj segment se bavi direktnom tvrdnjom da Amerikom zapravo ne upravljaju zvanične ustavne institucije, već mali, neodgovorni sloj moćnika.

Erih Rajmers (Erich Reimers) je pseudonim pod kojim je pisao nemački novinar, publicista i propagandista Erih Rihter (Erich Richter).

Tokom perioda Trećeg rajha i Drugog svetskog rata, on je bio namenski pisac izdavačke kuće Wilhelm Goldmann Verlag iz Lajpciga. Njegov glavni zadatak bio je pisanje političko-propagandnih knjiga i istorijskih romana koji su direktno podržavali geopolitičke ciljeve nacističke Nemačke.

Njegovu originalnu knjigu iz 1939. godine pod nazivom „Wer regiert in USA?”, nemačke okupacione vlasti i Vlada narodnog spasa Milana Nedića prevele su i štampale u Beogradu 1944. godine pod naslovom „Ko upravlja Amerikom?”.Svrha prevođenja Rajmersovih tekstova u Srbiji bila je da se lokalno stanovništvo ubedi kako su Saveznici (SAD i Velika Britanija) korumpirani i da se stvori antiameričko raspoloženje u trenucima kada je postajalo jasno da Nemačka gubi rat. Ovaj raritetni prevod knjige nemačkog propagandiste imao je jasnu funkciju na okupiranim teritorijama poput Srbije 1944. godine. Trebala je da ubedi narod da zapadni Saveznici nisu nikakvi „oslobodioci“ niti donosioci demokratije, već imperijalni agresori vođeni diktatorskom politikom ruzveltizma.

U nacističkoj propagandi Trećeg rajha, termin „ruzveltizam“ (Rooseveltismus) stvoren je kao politička etiketa sa ciljem da se Franklin D. Ruzvelt prikaže ne kao demokratski izabrani lider, već kao autokrata, diktator iz senke i korumpirani moćnik.
Ministarstvo propagande Jozefa Gebelsa razvilo je složenu strategiju da američku demokratiju predstavi kao čistu iluziju, a Ruzveltov „Nju dil“ (New Deal) kao totalni neuspeh maskiran ratnohuškačkom politikom.
Nemačka propaganda je tvrdila da je Ruzvelt obesmislio američki Ustav i podredio Kongres sopstvenoj volji. Autori poput Eriha Rajmersa pisali su da u Americi više ne postoji stvarno javno mnjenje, već sistem u kom predsednik vlada putem dekreta i pritisaka. Ruzvelt je prikazivan kao diktator koji je prekršio američku tradiciju (naročito izborom za treći, a kasnije i četvrti predsednički mandat), što je nacistička štampa tumačila kao krunski dokaz njegove autokratije i želje za doživotnom vlašću.

UVOD
Retko je koji čovek pribavio sebi toliku vlast kao što je to slučaj sa sadašnjim pretsednikom Sjedinjenih Američkih Država, ali je retko ko doživeo da se njegovo delanje i njegove želje u njegovoj rođenoj zemlji tako ospore kao danas gospodinu Ruzveltu. Često se sa ironijom ukazuje na obećanja i bajke koje je Ruzvelt prilikom kampanje za izbor pretsednika u 1932. kao i prilikom poslednjeg izbora raširio po celom svetu o svojoj zemlji, preko svoga propagandnog aparata koji zaslužuje divljenje. Ta njegova obećanja su izgleda trebala da označe početak novog doba za Ameriku — kao i za čovečanstvo koje pati — pa su stoga primana sa verom i oduševljenjem.Danas opoziciona štampa u Sjedinjenim Državama piše da Ruzveltov program izgleda samo zbog toga mračan i neodređen, što je on hteo da spreči da se njegove ideje raspadnu pre vremena u ogorčenim sukobima interesa političke arene i tako im se oduzme najjače dejstvo. Pored toga i zato što gospodin Ruzvelt verovatno nije uopšte imao nikakav program i nikakvu ideju vodilju, već je samo improvizovao i pustio da ga događaji vode. Još uvek u mnogim oblastima života predstavlja Severoamerička unija sliku krajnjeg lutanja i pretećeg rastrojstva. Uprkos fantastičnog povećanja javnih dugova, nije uspelo ovome moćniku da ponovo pribavi rad i hleb ogromnoj vojsci nezaposlenih radnika i da privredu ponovo stavi u pokret i oživi — današnje stanje industrijske proizvodnje je uglavnom samo rezultat nezdrave konjunkture naoružanja — kao ni da izjednači zategnutost između interesnih grupa koje su se međusobno nemilosrdno gložile, a još manje da zemlju politički smiri. Jedan ceo kontinent nalazi se u privrednom i političkom previranju.Ali ne izgleda da je Ruzvelt samo u sopstvenoj zemlji izložen najjačoj kritici. Zemlja je postajala sve manja; krize koje potresaju džinovsku severoameričku državu zrače po celom naseljenom svetu i izazivaju svuda sve nove privredne nevolje i političku nesigurnost.Uvek je bio najbolji evropski način da se drugi narodi temeljno prouče, jer: „Un homme avisé en vaut deux“ (Oprezan čovek vredi za dvojicu). Svaki Evropljanin je danas politički zainteresovan i potrebno mu je da se upozna sa unutrašnjim stanjem i političkim tendencijama kod drugih naroda. Prošla su zauvek vremena generacija lakog života, koje su se mogle zadovoljiti time što bi za kafanskim stolom primale nezainteresovane vesti o događajima koji su se dogodili „negde tamo u Turskoj“.Svakodnevno mi duboko osećamo uzajamnu povezanost koja postoji između dalekog američkog kontinenta i nas; svakome su puna usta o Sjedinjenim Američkim Državama, ali je malo njih među nama u stanju da da pravilan odgovor kad im se postavi pitanje: Kakav upravo položaj zauzima predsednik Severoameričke unije u okviru saveznog ustava? Koja su njegova ovlašćenja, ko uopšte vlada u Sjedinjenim Američkim Državama? Da li tamo postoji javno mnenje, ustavna tela koja bi bila u stanju da se suprotstave politici predsednika ako bi ona bila u protivnosti sa pravim raspoloženjem velike većine američkih građana; koje funkcije ima američki parlamenat, ili bolje reći parlamenti, jer se Unija sastoji iz 48 saveznih pojedinačnih država od kojih svaka ima svoga poglavara i sopstveni parlamentarni sistem.Mi ćemo naučiti da bolje razumemo veliki politički sklop Ujedinjenih Država kad upoznamo njihov unutrašnji sastav, čudnovati upravni sistem koji se naziva „demokratskim`, ali koji je po mišljenju većeg dela same amerikanske štampe doveo do „političke i ekonomske anarhije` i do „vladavine jednog malog neodgovornog sloja“. Pritom se razume samo po sebi da jedno takvo izlaganje ima da se drži jasne stvarnosti, pa mi ne smemo primeniti evropsko merilo na amerikanske odnose niti smemo davati svoj sud.

RETKOST! , mek povez, format 12 x 16,5 cm , ćirilica, 134 strane