Tematika: Ostalo
ISBN: 151
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Radić Đ., Nauka o zemljodelstvu. 3, Gradinarstvo : sa slikama u tekstu - U Beogradu : Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1894


Đorđe Radić (Veliki Bečkerek, 22. april 1839 — Kraljevo, 11. oktobar 1922) bio je prvi srpski doktor poljoprivrednih nauka i jedan od najznačajnijih poljoprivrednih stručnjaka koje je Srbija imala u XIX i na početku XX veka.

Biografija
Đorđe Radić rođen je u Velikom Bečkereku, 22. aprila 1839. godine u svešteničkoj porodici koja se često selila.[1] Osnovnu školu završio je u Velikom Bečkereku, a gimnaziju u Oravici, Aradu[2], Karlovcima i Vinkovcima.[3] Poljoprivredni fakultet završio je u Kolčavki kod Praga, gde je diplomirao 1859. godine. Veliki poljoprivredni ispit položio sa ocenom `odličan u svakom pravcu` pred državnog Patriotsko-ekonomskog društva za Kraljevinu Češku - kao prvi Srbin. Stupio je odmah na imanje predsednika ispitne komisije kneza Karla Švarcenberga, da praktično izvežba ono što je izučio. Praktične radove je nastavio po Češkoj kod grofa Tuna, pa u Banatu na imanjima veleposednika Erchercoga Albrehta i grofa Čekonića.[4]

Profesorski ispit položio je 1864. godine u Beču i započeo nastavni rad u novosadskoj realki. Pokrenuo je 1862. godine u Novom Sadu stručni ekonomski list `Seljak`, koji uređuje i piše članke. U Novom Sadu pored rada u školi, bavi se praktično svojim oglednim poljem, održava pčelarnik i živinarnik, a na raspolaganju mu je lepa zbirka poljoprivrednih sprava i alata. Održava često javna predavanja naročito iz gradinarstva. Pomaže Matici srpskoj čiji je član od 1864. godine, kao kontrolor kod pisanja godišnjih izveštaja o stanju Tekelijinog fonda (1865).

Kada je objavio 1867. godine u Novom Sadu veoma popularnu i čitanu po celom srpstvu, knjigu `Vođa pri gazdovanju srpskom narodu`, na prvoj strani je objavio impresivu društvenu belešku o sebi. Bio je član brojnih udruženja i društava (poljoprivredih, baštovanskih, šumarskih, pčelarski, svilarskih, ekonmskih, seljačkih...) širom Evrope, kao u Pragu, Pešti, Požunu, Dražđanima (Drezdenu), Marijenvedreu i Berlinu, Celu, Brislu, Erfurtu, Goti, Frauendorfu, Frikenštajnu, Rajtligenu, Beraunu i drugima. Nosilac je i ekonomskog priznanja `zlatni plug`.[5]

Doktorirao je u 1867. godine u Beču i tako postao prvi doktor agronomije u Srbiji. Nakon položenog doktorata, iste godine knez Mihailo Obrenović zatražio je od Đorđa Radića da mu se izradi nacrt za podizanje prve poljoprivredne (zemljodelske) škole u Srbiji.[3] Iste godine knez ga je o svom trošku poslao u Pariz na poljoprivredni sajam, da na svetskoj izložbi prouči ekonomsku struku. Putovao je u Francusku da po kneževoj volji prouči živinarstvo. Radić je iz Emdena doneo rasne guske, da ih razmnoži u Srbiji.

Osnivač Srpskog poljoprivrednog društva
U Srbiji je u to vreme bilo veoma malo poljoprivrednih stručnjaka koji su se školovali van zemlje. Đorđe Radić kao istaknuti poljoprivredni stručnjak bio je jedan od osnivača Društva za poljsku privredu (Srpsko poljoprivredno društvo) koje je osnovano 1869. godine.[6] Izabran je za sekretara društva i urednika časopisa Težak.

Arhivska zaostavština svedoči da je Đorđe na početku svog rada zatekao potpuno zaostalu poljoprivredu. To je bio period u kome je nejaka srpska privreda pokušala da uhvati korak sa razvijenim zapadnim zemljama. Zato je putovao po Srbiji i proučavao stanje i držao predavanja za poljoprivrednike, po malim mestima.

Organizator poljoprivrednih izložbi
Đorđe Radić bio je organizator poljoprivrednih izložbi:[3]

prve poljoprivredne izložbe koja je održana u Kragujevcu 27. septembra 1870. godine.
druge poljoprivredne izložbe koja je održana u Topčideru 17. septembra 1871. Godine.
treće poljoprivredne izložbe koja je održana u Kragujevcu 24. septembra 1872. godine.
Osnivač poljoprivrednih škola
Đorđe Radić je 1872. godine u Požarevcu osnovao Zemljodelsko-šumarsku školu. Napustio je mesto sekretara u Društvu za poljsku privredu, jer je postavljen za profesora te škole. U toj školi radio je kao profesor do 1875. godine, kada je na poziv knjaza Crne Gore Nikole I Petrovića otišao u Crnu goru da u Danilovgradu osnuje Zemljodelsku školu. Međutim, nakon par godina zbog rata s Turcima, škola se morala ukinuti. Đorđe Radić se 1880. godine vratio iz Crne Gore u Srbiju, gde je ponovo postavljen za profesora Zemljodelsko-šumarske škole.

Godine 1882, osnovano je Ministarstvo za Narodnu privredu. Pošto nisu imali stručne ljude u Ministarstvu morali su da ukinu Zemljodelsko-šumarsku školu u Požarevcu, kako bi se njeni profesori mogli postaviti za činovnike Ministarstva. Iste godine donet je Zakon o nižim poljoprivrednim školama.

Prva Ratarska škola otvorena je u Kraljevu 1882. godine.[7] Đorđe Radić postavnjen je za upravnika i profesora te škole. Na tom položaju ostao do 1888. godine kada odlazi u penziju. Dr Đorđe Radić umro je u Kraljevu 11. oktobra 1922. godine u 84. godini.

Prvi doktor agronomije u Srbije napisao je u svojoj karijeri preko 50 naučnih studija i približno toliko knjiga u ediciji `Poljoprivredni spisi`. Bio je počasni član Srpske kraljevske akademije. Bio je redovni, dopisni i počasni član u 67 poljoprivrednih i kulturnih društva (među kojima su i 3 američka). Nosilac je 14 srpskih i stranih ordenja.

Zanimljivost
Đorđe Radić je u časopisu Težak 19. aprila 1892. godine na strani 10-11 objavio javni poziv za prikupljanje članaka, radova i preporuka za pisanje knjige o poznavanju i negovanju cveća. Posle par godine, 1895. godine izlazi prva knjiga o gajenju cveća pod nazivom `Poznavanje i nega cveća` na preko 750 stana. Izdavač je bila država, tačnije književni fond Ilije M. Kolarca, a knjiga je bila posvećena „Najlepšem srpskom cvetu, kraljici Nataliji“

Po njemu je nazvana Poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ Kraljevo.