Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 242
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Karel Čapek
Izdavač: Matica srpska, Novi Sad
Godina: 1938
Obim: 375 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

„Razgovori s T. G. Masarikom“ (češ. Hovory s T. G. Masarykem) je kultno delo češke književnosti i publicistike, nastalo kao rezultat dugogodišnjeg prijateljstva i dubokih razgovora između slavnog pisca Karela Čapeka i Tomaša Gariga Masarika, prvog predsednika i osnivača Čehoslovačke.

Delo je podeljeno na tri glavne celine koje prate Masarikov životni i intelektualni put:
- Prva knjiga (Misao i život): Fokusira se na Masarikovo detinjstvo, poreklo, rano formiranje ličnosti i njegove prve filozofske poglede.
- Druga knjiga (Život u radu): Bavi se njegovom akademskom karijerom, profesurom, ulaskom u politički život i istorijskom borbom za češku i slovačku samostalnost.
- Treća knjiga (Misao i delo): Donosi Masarikove zrele državničke vizije, njegova duboka razmišljanja o demokratiji, religiji, moralu, Evropi i ljudskom društvu uopšte.



Karel Čapek (češ. Karel Čapek; Male Svatonjovice, 9. januar 1890 — Prag, 25. decembar 1938) je bio češki književnik, dramski pisac, pripovedač, romansijer, esejist, putopisac i novinar.

Prvi je u svetu upotrebio reč robot, u svojoj drami R. U. R (Rossumovi Univerzální Roboti) iz 1920. Sam je tvrdio da je njegov brat Josef Čapek smislio ovu reč.

Posle studija u Pragu, Berlinu i Parizu, doktorirao je 1915. U početku se bavio novinarstvom, a od 1921. do 1923. bio je dramaturg i reditelj Gradskog pozorišta u Pragu.

Čapek je bio svestran umetnik, pisao je drame, eseje, književne kritike i pozorišne predstave, a bavio se i fotografijom i umetničkom kritikom. Pisao je inteligentno i humoristički o širokom spektru tema. Njegovi radovi su poznati po interesantnom i preciznom opisu stvarnosti. Najviše je poznat kao pisac naučne fantastike, koju je pisao mnogo pre nego što je ovaj žanr postao zasebna grana književnosti. Može se smatrati osnivačem klasične naučne fantastike, čija je glavna tema moguća ili alternativna budućnosti čovečanstva. Po ovom motivu Čapek je blizak savremenicima Džordžu Orvelu i Oldusu Haksliju.

Mnogi njegovi radovi predstavljaju diskusiju o etičkim i drugim aspektima revolucionarnih pronalazaka i procesa, koji su se dali naslutiti početkom 20. veka. To uključuje masovnu proizvodnju, atomsko oružje, robote ili inteligentne daždevnjake. Obrađujući takve teme Čapek je izražavao strah od nailazećih društvenih katastrofa, diktatura, nasilja i neograničene vlasti korporacija. Nastojao je pritom da nađe nadu za ljudska bića. Pisao je i detektivske priče, pripovetke, romane, drame, putopise, eseje i feljtone. Njegovi najznačajniji radovi su pokušaji rešavanja problema epistemologije, da odgovori na pitanje: Šta je znanje? (na primer, u delu „Priče iz dva džepa“).

Tokom 1930-ih Čapek je u svojim delima razmatrao pretnju diktatura i fašizma. Bio je najproduktivniji za vreme postojanja Prve čehoslovačke republike (1918—1938). Bio je lični prijatelj predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, i napisao je knjigu „Razgovori sa Tomašem Masarikom“. Masarik je često posećivao Čapekova okupljanja čeških patriota. U ovom periodu, Čapek je postao član međunarodnog PEN-a.

Kada je postalo jasno da su zapadni saveznici odbili da brane Čehoslovačku od Hitlera, Čapeku su savetovali da napusti Čehoslovačku jer ga je Gestapo imenovao državnim neprijateljem broj 2. Čapek je odbio da ode i ostao je u zemlji. Nemačka je anektirala Češku nakon Minhenskog sporazuma. Čapek je ubrzo nakon toga umro od upale pluća 25. decembra 1938. Njegov brat Josef umro je u koncentracionom logoru Bergen-Belsen.

Nakon rata komunistički režim Čehoslovačke je sa zadrškom prihvatio Čapeka. Razlog je bio u Čapekovom odbijanju da prihvati komunizam kao alternativu nacističkoj dominaciji.

Odabrana bibliografija:
Rana naučna fantastika:
1920. — R. U. R. (Росумови универзални роботи) (Rossumovi Univerzální Roboti)
1922. — Afera Makropulos (Věc Makropulos)
1922. — Fabrika apsolutnog (Továrna na absolutno)
1922 - Krakatit (Krakatit)
1936. — Rat daždevnjaka (Válka s mloky) - satira

Antifašističke drame od 1930ih
1937. — Bela nemoć (Bílá nemoc)
1938. — Majka (Matka)