ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd : Socijalistička knjižara, 1911
Materijalni opis
VIII, 405 str. ; 20 cm
korice u lošem stanju, bez rikne i neki listovi su odvojeni od ostatka, svi su na broju

Lev Grigorjevič Dejč (рођен као Лејб Гершкович Дајч) био је један од најважнијих актера руског и међународног социјалистичког покрета, мемоариста и један од лидера мењшевизма.

Револуционарни рад и народњачка фаза (1870-е)
Прикључивање покрету: Године 1874. у Кијеву се прикључио народњачком покрету (`одлазак у народ`).Хапшење и бекство (1876): Као добровољац у Херсонском пуку у Кијеву, помогао је револуционару Лурију да побегне из затвора, због чега је ухапшен због дезертерства, али је убрзо побегао.Покушај атентата: Исте године у Одеси је са саучесником Малинком покушао да убије Гориновича, за кога су сумњали да је полицијски шпијун.Чигиринска завера (1877): Са Јаковом Стефановичем покушао је да организује сељачку револуционарну организацију користећи лажну царску повељу. Ухапшен је, претила му је смртна казна, али је поново успео да побегне у Швајцарску.Земља и воља: Године 1879. прикључио се организацији „Земља и воља“, а након њеног раскола ушао је у део под називом „Црна прерасподела“ (Чёрный передел) који је одбијао тероризам.

Прелазак на марксизам и емиграција (1880–1884)
Прва емиграција: Године 1880. трајно бежи из Русије у Швајцарску. У Базелу је студирао на универзитету под лажним именом Криднер.Освобождение труда (1883): Заједно са Георгијем Плехановим, Вером Засулич и Павелом Акселродом основао је прву руску марксистичку организацију „Освобождение труда“ (Ослобођење рада). Био је задужен за штампарију и илегални транспорт марксистичке литературе у Русију.Хапшење у Немачкој, робија и Сибир (1884–1901)Екстрадиција: Немачка полиција га хапси 1884. године у Фрајбургу због покушаја убиства Гориновича из 1876. године и изручује га царској Русији.Каторга: Војни суд у Одеси осудио га је на 13 година присилног рада (каторге) и вечито прогонство у Сибир. Казну је издржавао на Каријској каторги.Благовешченск: Након одслужене робије, пребачен је у Благовешченск, где је писао чланке и уређивао локалне новине „Амурски крај“.Бекство кроз Америку (1901): Године 1901. успева да побегне из Сибира преко Јапана и САД, па се враћа у Западну Европу.

Мењшевизам и каснији живот (1901–1941)
Искра и раскол: По повратку у Европу прикључује се уредништву листа Искра. На Другом конгресу РСДРП (1903) стаје на страну мењшевика и постаје један од њихових вођа.Повратак и ново хапшење (1905–1906): Током Прве руске револуције илегално се враћа у Русију 1905. године. Већ 1906. бива поново ухапшен и протеран у Јенисејск (Сибир), одакле поново бежи исте године за време пута.Друга емиграција и рат: Живео је у Европи и САД. Током Првог светског рата заузео је „социјал-шовинистички“ став, подржавајући учешће Русије у рату.Повратак после Револуције (1917): Након Фебруарске револуције 1917. враћа се у Русију и подржава Привремену владу. Оштро се противио Октобарској револуцији и бољшевичком преузимању власти.