Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 277
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Uredio: dr. Slavko Stanić
Izdavač: Trgivinsko-industrijska i zanatska komora u Novom Sadu
Godina: 1934
Obim: 413 str.

Knjiga je malo labava kod prvih nekoliko stranica. Na prve dve, tri stranice je minimalno podvlačeno olokom.

Ova obimna knjiga podeljena je na dva velika, tematska dela:

1. Deo: Privreda komorskog područja
Ovaj deo predstavlja najprecizniji „ekonomski skener” Vojvodine (odnosno tadašnjeg komorskog dela Dunavske banovine) usred oporavka od Velike ekonomske krize. Sadrži:
- Analizu poljoprivredne i industrijske sprege: Kako je agrarna kriza uticala na mlinove, šećerane, tekstilnu industriju i lokalne fabrike.
- Stanje zanatstva i trgovine: Podaci o broju otvorenih i zatvorenih radnji, platežnoj moći građana i unutrašnjem prometu.
- Spoljnotrgovinski bilans: Podaci o izvozu vojvođanske pšenice, stoke i kudelje na ključna evropska tržišta.

2. Deo: Izveštaj o radu za 1934. godinu
Ovaj segment prikazuje operativno i administrativno delovanje same institucije pod direktnom palicom dr Stanića:
- Zakonodavne inicijative: Kako je Komora zastupala interese novosadskih i vojvođanskih privrednika pred ministarstvima u Beogradu.
- Sud dobrih običaja i arbitraže: Rešavanje sporova između trgovaca radi očuvanja poslovnog morala (što je bila Stanićeva uža specijalnost).
- Finansijski izveštaj Komore: Detaljan prikaz utroška novca sakupljenog od komorskog prireza, uključujući i podatke o održavanju novosadske zgrade Doma komore.

Za istoričare ekonomije, ova knjiga je primarni izvor podataka jer sadrži zvanične statističke tabele koje se ne mogu naći u drugim publikacijama iz tog perioda.


Dr Slavko Stanić je on pre svega bio visoko specijalizovani stručnjak, pravnik i operativac Privredne komore Vojvodine (tadašnje Trgovačko-industrijske i zanatske komore u Novom Sadu). Kroz arhivsku građu i njegove sačuvane knjige, sklapa se portret jednog izuzetno svestranog, modernog i progresivnog intelektualca prve polovine 20. veka. Njegova ličnost se može sagledati kroz tri potpuno različite, a fascinantne uloge.

Dr Stanić je posedovao titulu doktora pravnih nauka. Umesto klasične advokature ili sudstva, odlučio je da se posveti privrednom pravu i ekonomskoj organizaciji. Kao glavni sekretar novosadske Komore, on nije bio samo administrator, već ključni strateg. Vodio je računa o pravnoj regulativi, organizovao obrazovanje mladih trgovaca i zanatlija i rešavao sporove. Izuzetno se zalagao za rad Suda dobrih običaja unutar komorskog sistema. Smatrao je da država ne može zakonom urediti sve, već da sami privrednici moraju imati visok nivo esnafske časti da ne bi varali kupce i jedni druge.

Njegov najveći doprinos stručnoj literaturi jeste knjiga „Veština prodaje i reklama“ (izdanja 1932, 1937, 1939). U vreme kada je ekonomska kriza harala Evropom, dr Stanić je prepoznao da tradicionalni način trgovine („čekanje u radnji da kupac naiđe“) više ne funkcioniše. Prvi je na ovim prostorima detaljno pisao o psihologiji kupca. Objašnjavao je kako aranžirati izlog, kako se prodavac mora osmehnuti, pokazati predusretljivost i kako pravilno koncipirati novinsku reklamu. Ono što dr Stanića izdvaja jeste moderni etički pristup. U svojoj knjizi je oštro kritikovao „šarlatansku i lažnu reklamu“. Tvrdio je da reklama koja preuveličava i laže donosi brzu zaradu, ali dugoročno uništava i trgovca i privredu komorskog područja. Za njega je istina u reklami bila vrhunski ekonomski zakon.

Manje je poznata, ali istorijski potvrđena činjenica da je dr Slavko Stanić u mladosti, neposredno nakon Prvog svetskog rata (tokom ranih 1920-ih godina), bio aktivni učesnik balkanskog dadaističkog pokreta. Pod ovim imenom sarađivao je sa čuvenim avangardistom Draganom Aleksićem. Učestvovao je u pisanju tekstova i organizovanju dadaističkih manifestacija (tzv. dadaističkih matinea) u Novom Sadu i Beogradu. Iako je počeo kao buntovnik koji je kroz umetnost kritikovao građansko društvo, Stanić je kasnije upisao prava, doktorirao i postao jedan od najučenijih i najozbiljnijih predstavnika upravo tog građanskog, privrednog staleža Dunavske banovine.

Dr Slavko Stanić je bio prototip modernog predratnog intelektualca – čovek koji je razumeo zapadnoevropske ekonomske trendove, uspešno ih primenjivao na domaće tržište i uspeo da od novosadske Komore napravi stabilnu instituciju koja je preživela najteže godine svetske ekonomske depresije.