Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 297
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Levinzon Morus
Izdavač: Kosmos, Beograd
Godina: 1934
Obim: 386 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga „Novac u politici“ (u originalu Das Geld in der Politik), koju je napisao nemački lekar, ekonomski novinar i pisac Rihard Levinzon pod svojim poznatim pseudonimom Morus, objavljena je na srpskom jeziku 1934. godine. Izdala ju je čuvena beogradska izdavačka kuća Kosmos (u saradnji sa Gecom Konom) kao treću knjigu u okviru popularne edicije „Svedočanstva o velikim ljudima i događajima“.

Delo predstavlja intrigantnu političko-ekonomsku studiju međuratnog perioda. Glavni fokus knjige je analiza odnosa između krupnog kapitala, finansijskih interesa i političke moći.

Morus u knjizi dokumentuje i objašnjava:
- Uticaj novca na institucije: Kako bogati pojedinci, bankarski karteli i industrijski magnati oblikuju zakone i donose ključne državne odluke iza kulisa.
- Finansiranje političkih partija: Mehanizme putem kojih se kroz političke kampanje i korupciju kupuje uticaj u parlamentima zapadnih demokratija.
- Ekonomsku pozadinu ratova i kriza: Povezanost finansijskih elita sa vojnom industrijom (što je tema kojom se autor bavio i u svojoj drugoj poznatoj knjizi „Ratni profiti“).

Iako je napisana pre skoro jednog veka, knjiga je i danas izuzetno aktuelna jer precizno mapira korene modernog lobiranja i preplitanja političke moći i kapitala.


Rihard Levinzon (Richard Lewinsohn), poznatiji pod pseudonimom Morus, bio je fascinantna i svestrana ličnost – istovremeno lekar sa diplomom medicine, doktor ekonomije, vrhunski finansijski novinar i istoričar kulture. Njegov život i rad savršeno oslikavaju burnu sudbinu evropskih intelektualaca jevrejskog porekla u prvoj polovini 20. veka.

Rođen je 23. septembra 1894. godine u gradu Graudencu (tadašnja Pruska, današnja Poljska). Nakon srednje škole, upisao je paralelne studije medicine i ekonomije u Berlinu i Minhenu.Kada je izbio Prvi svetski rat, mobilisan je kao mlad lekar. Vodio je vojni sanitetski voz na frontu, a potom je upravljao stanicom za hitne medicinske slučajeve i nesreće u Berlinu. Nakon rata, uspešno je odbranio čak dve doktorske disertacije – jednu iz medicine i jednu iz ekonomskih nauka.

Tokom 1920-ih, Levinzon napušta lekarsku praksu i potpuno se posvećuje ekonomskom novinarstvu. Brzo je postao jedno od najvažnijih imena nemačke javne scene. Postao je glavni urednik finansijske i ekonomske rubrike prestižnog lista Vossische Zeitung. Pod pseudonimom Morus počeo je da piše za kultni, levo-liberalni politički časopis Die Weltbühne, gde je sarađivao sa čuvenim autorima poput Karla fon Osetskog i Valtera Benjamina. Godine 1930. seli se u Pariz, gde preuzima funkciju šefa dopisništva uticajne izdavačke kuće Ullstein.

Dolazak Adolfa Hitlera na vlast 1933. godine značio je kraj Levinzonove karijere u Nemačkoj. Zbog svog jevrejskog porekla i antifašističkih stavova, njegove knjige su zabranjene. On trajno ostaje u Francuskoj, a kasnije prebegava u Brazil kako bi izbegao ratni vihor i nacističke logore. Tokom emigracije, nastavlja da piše pod različitim pseudonimima (Morus, Campanella, Fritz Wolter) i objavljuje analize o tome kako krupni kapitaliti i trgovci oružjem profitiraju od ratova.

Levinzon je imao redak talenat da teške, kompleksne istorijske i ekonomske teme pretoči u uzbudljivo štivo koje se čita poput romana:
- „Misteriozni čovek Evrope: Ser Bazil Zaharof“ (The Mystery Man of Europe Sir Basil Zaharoff, 1929) – Biografija najmoćnijeg i najozloglašenijeg trgovca oružjem tog vremena, koja je otkrila kako su se privatni interesi mešali u državne ratne sukobe.
- „Novac u politici“ (Das Geld in der Politik, 1930) – Delo koje ste pomenuli, a koje je ogolilo korupciju i lobiranje u zapadnim demokratijama.
- „Istorija seksualnih običaja“ (Eine Weltgeschichte der Sexualität / A History of Sexual Customs, 1956) – Njegov kasniji svetski bestseler u kom je sa sociološkog, medicinskog i istorijskog aspekta analizirao kako su se ljudski moral i seksualnost menjali od antičkog Rima do modernog doba.
- „Životinje, ljudi i mitovi“ (Tiere, Menschen und Mythen) – Izuzetno popularna kulturna istorija odnosa između čoveka i životinjskog sveta kroz vekove.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, Levinzon se vratio u Evropu. Svoje poslednje godine proveo je uglavnom u Španiji, nastavljajući da piše i istražuje istoriju civilizacije. Preminuo je 9. aprila 1968. godine u Madridu.