ISBN: Ostalo
Tematika: Književnost
Jezik: Nemački
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Autor: Strani

Fridrih Direnmat
Poseta
Starica

Milijarderka Kler Zahanasijan posećuje siromašni mali gradić Gilen (u stvarnosti Ins, u švajcarskom kantonu Bern), gde je nekada provela detinjstvo i mladost kao Klara („Kleri“) Vešer. Dok stanovnici nadaju se finansijskoj pomoći i investicijama, Kler prvenstveno traži osvetu za staru nepravdu: Kada je imala 17 godina i bila trudna sa 19-godišnjim stanovnikom Gilena, Alfredom Ilom, on je porekao očinstvo i, uz pomoć podmićenih svedoka, dobio je parnicu koju je Klara pokrenula protiv njega. Obezčešćena, bespomoćna i siromašna, Klara Vešer je morala da napusti svoj dom, izgubila je dete, postala prostitutka, ali je kasnije stekla ogromno bogatstvo brakom sa vlasnikom naftnog bušotine (imala je još osam brakova).

Sada veoma poštovana „starica“ je tajno, u pripremi za svoju posetu, kupila sve Gilenove fabrike i imanja u prošlosti, postepeno uništavajući grad. Sada, 45 godina nakon proterivanja, ona građanima Gulena, koji su kao rezultat toga postali posebno podložni korupciji i finansijskim teškoćama, nudi ponudu podjednako primamljivu koliko i nemoralnu: „Jedna milijarda za Gulena ako neko ubije Alfreda Il. [...] Pravda za jednu milijardu.“ Stanovnici u početku sa negodovanjem odbijaju ovaj zahtev, ali čudno, istovremeno počinju da žive iznad svojih mogućnosti, pozajmljuju se i troše novac, a trgovci odobravaju kredite, kao da svi mogu očekivati skori porast svog bogatstva. Il uzalud pokušava da ubedi Kler da promeni mišljenje, da joj oprosti grešku i da apeluje na savest svojih prijatelja. Nema nikoga ko se ne bi rado zarazio neočekivanim virusom prosperiteta. Gradonačelnik naručuje izgradnju nove gradske kuće, sveštenik je već naručio nova zvona za svoju crkvu, svi se odjednom šepure u potpuno novim žutim cipelama kao da hodaju po zlatnicima, pa čak je i Ilova porodica zahvaćena potrošačkom ludilom: njegova žena kupuje sebi skupi krzneni kaput, sin brzi automobil, a ćerka je nedavno počela da ide na časove tenisa. Svi se glume solidarno, licemerno proglašavaju „svog Ila“ „najpopularnijim građaninom u gradu“ i umanjuju opštu opasnost. Samo lokalni učitelj, koji se, kao „humanista“, oseća vezanim grižom savesti, usuđuje se da kaže istinu – ali tek kada je beznadežno pijan i stoga ga više ne shvataju ozbiljno.

Kada Il, konačno iscrpljen krivicom i strahom, pokuša da pobegne i emigrira u Australiju, ljudi iz Gilena mu blokiraju put na peronu, i voz polazi bez njega. „Uznemiren kao progonjena životinja“, Il shvata: „Izgubio sam se.“ Ubrzo nakon toga, gradonačelnik mu donosi napunjenu pušku i ostavlja je u Ilovoj radnji, poziv da izvrši samoubistvo. Il, međutim, okleva, uzdiže se iznad sebe i predomišlja. Njegova ostavka ustupa mesto uvidu, i on odlučuje da se preda svojim sugrađanima. Gradonačelnik ponosno objavljuje u štampi da je, posredovanjem svog prijatelja iz detinjstva Ila, gospođa Zahanasijan poklonila gradu fondaciju od milijardu dolara. Pred kamerama, građani formiraju prolaz za Ila. On se sve čvršće zatvara oko njega. Kada se ponovo otvori, Il leži mrtav na zemlji. „Srčani udar“ i „Smrt od radosti“ su komentari medicinskog veštaka i štampe. Kler stavlja telo u kovčeg koji je ponela sa sobom – „Vratio se starom sebi“ – predaje ček od milijardu dolara gradonačelniku i istog dana odlazi za Kapri, gde mauzolej već čeka Ilove ostatke.

odlično očuvana
exlibris