ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

MK12
67726) BOL U NARODNOJ POEZIJI I DEMOKRATSKI OBZIRI UMETNOSTI , Borivoje S. Stojković , Štamparija i cinkografija Vreme Beograd 1926 ,
prva objavljena knjiga srpskog teatrologa, profesora i režisera Borivoja S. Stojkovića napisana 1926 godine u Valjevu a štampana u Beogradu.
Borivoje S. Stojković je bio jedan od najznačajnijih srpskih teatrologa. Iako je ovu studiju objavio veoma mlad (sa svega 17 godina), kasnije je završio Filozofski fakultet u Beogradu i postao ključna figura u istorijskom proučavanju domaćeg teatra. Njegovo životno delo je monumentalna „Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba“ objavljena u pet tomova. Tokom karijere radio je i kao upravnik, dramaturg i režiser Narodnog pozorišta Moravske banovine u Nišu.

Knjiga čiji je završetak nastanka datiran u Valjevu, 12. septembra 1926. godine) predstavlja rani, mladalački ali izuzetno zreo i borben estetički manifest sedamnaestogodišnjeg Borivoja S. Stojkovića.
Autor nudeći originalno, sociološko i psihološko tumačenje srpskog usmenog stvaralaštva, dok istovremeno upućuje oštru kritiku kulturnim i književnim prilikama svoga doba.
Stojković kritikuje otuđenost inteligencije i salonskog akademizma i na samom početku uočava paradoks da je moderna posleratna elita zanemarila narodnu književnost, svodeći njeno proučavanje na hladnu, kabinetsku dužnost, dok istinski smisao za nju pokazuje još samo neiskvareni, seoski stalež. On poziva na široku kulturnu „agitaciju“ za povratak izvornoj poeziji, u kojoj vibrira autentična narodna duša.

Autor odbacuje dotadašnji pristup kritike koji se bavio isključivo formalnom i tehničkom stranom narodne pesme. On zahteva dubinsku psihološku i dramsku analizu usmenog nasleđa, videći u narodnoj poeziji „živi muzej“ kolektivne psihe, a ne spomenik prošlosti.

Ključni teorijski zaokret u predgovoru jeste odbacivanje isključivo metafizičkih objašnjenja patnje u našim pesmama. Stojković smelo tvrdi da bol u tradiciji nije apstraktna sudbina, već direktan rezultat spoljnih, opipljivih faktora — političke tiranije, klasne nepravde i teških socijalno-ekonomskih uslova u kojima je narod vekovima živeo.
Povezujući pojam tradicije sa nasleđem materijalističke estetike Svetozara Markovića iz XIX veka, Stojković definiše narodnu poeziju kao „najdemokratskiju umetnost“. On dokazuje da je ona kroz istoriju spontano služila kao najverniji tumač i oruđe u borbi za demokratska prava i socijalnu pravdu.
Borivoje u predgovoru donosi beskompromisan napad na rane modernističke i dekadentne struje dvadesetih godina prošlog veka. Parodirajući pesnike koji se „penju na mesec i zvezde“ u potrazi za sterilnom estetikom, Stojković poručuje da je umetnost bez socijalne podloge lažna i da predstavlja običnu dokolicu. Za njega, umetnost ne sme biti sama sebi cilj; estetika je samo sredstvo, a krajnji zadatak umetnika jeste da prepozna nevolje naroda i pretoči kolektivni bol u borbenu stvaralačku energiju.
Stojkovićeva studija daje analizu onih narodnih pesama u kojima je motiv bola dosegao najviši dramski i socijalni izraz, istovremeno nudeći smeliju tezu — da su mnogi moderni pesnici zavidnog renomea zapravo samo modifikovali i prisvojili motive koje je narodni genije već davno i autentičnije uobličio.

mek povez, format 14,5 x 21,5 cm , ćirilica, 110 strana