ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

S originalnim omotom koji je dizajnirao Pavle Bihalji. Omot je minimalno iskrzan, retko u ovakvom stanju. Knjiga unutra u odličnom stanju.

Posebnu vrednost ovog izdanja predstavlja originalni zaštitni omot Pavla Bihalija, jednog od ključnih ljudi ranog Nolita i veoma zanimljive figure međuratnog jugoslovenskog grafičkog dizajna. Bihali nije bio samo izdavač i urednik: u ranim godinama Nolita radio je i grafičku opremu knjiga. Sa bratom Otom Bihalji-Merinom bio je povezan sa časopisom Nova literatura, pokrenutim 1928, koji je spajao književnost levice sa savremenim evropskim likovnim i grafičkim tendencijama. Izvori o istoriji dizajna posebno navode Pavla Bihalija kao autora Nolitovih naslovnica, a dokumentovani su, između ostalog, njegovi omoti za Sinklera Luisa, Majkla Golda i druge autore.

Autor - osoba Braune, Rudolf, 1907-1932
Naslov Devojka za pisaćom mašinom : roman / Rudolf Braune ; [preveo Sl. Jovanović]
Jedinstveni naslov ǂDas ǂMädchen an der Orga Privat. srp
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1931
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1931 (Beograd : Narodna štamparija)
Fizički opis 178 str. ; 20 cm : autorova lika
Drugi autori - osoba Jovanović, Sl. (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂNolit
(Plast.)
Napomene Prevod dela: Das Mädchen an der Orga Privat.


Rudolf Braune – Devojka za pisaćom mašinom
(Das Mädchen an der Orga Privat)
Roman nemačkog pisca Rudolfa Braunea Das Mädchen an der Orga Privat. Ein kleiner Roman aus Berlin prvi put je objavljen 1930. godine u Frankfurtu na Majni kod izdavača Societäts-Verlag. Naslovna „Orga Privat“ nije opšti naziv za pisaću mašinu, već naziv konkretnog modela, odnosno robne marke, pa se roman navodi kao jedan od vrlo ranih primera nemačke književnosti u kojima je naziv komercijalnog proizvoda ušao direktno u naslov dela.
Glavna junakinja je Erna, devetnaestogodišnja devojka koja iz provincije dolazi u Berlin krajem dvadesetih godina. U velikom gradu pronalazi posao kao daktilografkinja i ulazi u svet mladih zaposlenih žena, kancelarija, skromnih plata, nesigurnih radnih mesta i svakodnevne borbe za samostalnost. Braune prati život mladih stenodaktilografkinja, njihove ljubavne odnose, strah od nezaposlenosti i pokušaje da u velegradu pronađu i egzistencijalnu sigurnost i ličnu sreću.
Roman pripada književnosti nove stvarnosti – Neue Sachlichkeit, karakterističnoj za Vajmarsku republiku. Umesto psihološke patetike ili romantičnog prikazivanja grada, Braune daje neposrednu sliku modernog Berlina: rada u kancelarijama, racionalizacije, mašina, masovne kulture, novih životnih navika i položaja zaposlene žene. Pisaća mašina tako nije samo rekvizit nego i simbol novog doba – emancipacije žene kroz rad, ali istovremeno i njene podređenosti mehanizovanom svetu kancelarijskog rada.
Brauneova proza je sažeta, brza i dokumentarna, sa izraženim socijalnim interesovanjem. Iako je autor politički pripadao levici, njegovi likovi nisu samo ilustracije ideoloških stavova; upravo se sposobnost nijansiranog prikazivanja ljudi i sigurnost pripovedanja danas ističu kao neke od vrednosti njegovog dela.

Rudolf Braune (Drezden, 16. februar 1907 – kod Diseldorfa, 12. jun 1932) bio je nemački pisac, novinar i knjižar, jedan od mladih autora povezanih sa književnošću nove stvarnosti i levim književnim krugovima Vajmarske republike. Kao veoma mlad učestvovao je u izdavanju antiburžoaskog časopisa MOB. Godine 1927. preselio se u Diseldorf, radio kao knjižar i sarađivao sa komunističkim dnevnim listom Freiheit, a tekstove je objavljivao i u časopisima i novinama poput Die Weltbühne i Frankfurter Zeitung.
Prvi roman, Der Kampf auf der Kille, izlazio mu je 1928. u nastavcima. Usledili su Das Mädchen an der Orga Privat 1930. i Junge Leute in der Stadt, objavljen 1932. Braune objavljivanje poslednjeg romana nije dočekao: utopio se u Rajni kod Diseldorfa sa samo dvadeset pet godina.
Njegove knjige kasnije su bile među delima koja su nacisti uklanjali iz javnog kulturnog prostora; Das Mädchen an der Orga Privat danas se nalazi i u digitalnoj biblioteci knjiga spaljivanih i zabranjivanih u nacističkoj Nemačkoj.

Posebnu vrednost ovog izdanja predstavlja originalni zaštitni omot Pavla Bihalija, jednog od ključnih ljudi ranog Nolita i veoma zanimljive figure međuratnog jugoslovenskog grafičkog dizajna. Bihali nije bio samo izdavač i urednik: u ranim godinama Nolita radio je i grafičku opremu knjiga. Sa bratom Otom Bihalji-Merinom bio je povezan sa časopisom Nova literatura, pokrenutim 1928, koji je spajao književnost levice sa savremenim evropskim likovnim i grafičkim tendencijama. Izvori o istoriji dizajna posebno navode Pavla Bihalija kao autora Nolitovih naslovnica, a dokumentovani su, između ostalog, njegovi omoti za Sinklera Luisa, Majkla Golda i druge autore.

Tags: Rudolf Braune, Devojka za pisaćom mašinom, Das Mädchen an der Orga Privat, nemačka književnost, nemački roman, Berlin, Vajmarska republika, Neue Sachlichkeit, nova stvarnost, socijalni roman, žene, daktilografkinje, pisaća mašina, kancelarijski rad, Nolit, Nolit 1931, Pavle Bihali, Pavle Bihaly, grafički dizajn, dizajn knjige, omot knjige, fotomontaža, nova tipografija, konstruktivizam, avangardni dizajn, međuratna grafika, Beograd 1931. Ex Yugoslavia (1910-1945) avantgarde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers.

MG P74 (N)