Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 343
Tematika: Muzika
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: dr Karl Nef
Prevodilac: Stana Đurić-Klajn
Izdavač: Državna štamparija Kraljevine Jugoslavije, Beograd.
Godina: 1937
Obim: 337 str.

Kod poslednjih nekoliko stranica je tabak nerasečen, što znači da knjiga nije mnogo čitana/korišćena.

Nefovo delo pruža sistematičan i hronološki pregled razvoja evropske muzičke umetnosti od antike, preko srednjeg veka, renesanse i baroka, pa sve do klasičnog perioda i romantizma. Napisana jasnim stilom, knjiga je decenijama služila kao osnovni udžbenik i nezaobilazna literatura za studente muzike, profesore i sve ljubitelje muzičke istorije.

Sa nemačkog jezika knjigu je prevela Stana Đurić-Klajn, naša prva školovana muzikološkinja i pionirka srpske muzičke istoriografije.

Dr Karl Nef (Karl Nef, 1873–1935) bio je istaknuti švajcarski muzikolog, profesor i kritičar, koji se danas smatra jednim od pionira moderne muzikologije u Švajcarskoj i jednim od najuticajnijih evropskih muzičkih istoričara svog doba. Njegov rad postavio je akademske standarde za izučavanje istorije muzike, a njegova dela su prevedena na brojne svetske jezike.

Rođen je 22. avgusta 1873. godine u Sent Galenu u Švajcarskoj. Muzičko obrazovanje započeo je na prestižnom Konzervatorijumu u Lajpcigu 1891. godine, gde je studirao klavir, violončelo i teoriju muzike. Pod uticajem čuvenog nemačkog profesora Hermana Krečmara (Hermann Kretzschmar), Nef je preusmerio svoja interesovanja sa izvođaštva na nauku o muzici (muzikologiju). Doktorske studije završio je u Lajpcigu 1896. godine sa tezom o muzičkim udruženjima u Švajcarskoj.

Godine 1900. habilitirao je na Univerzitetu u Bazelu, čime je stekao pravo da predaje. Na ovom univerzitetu je 1909. godine postao vanredni, a 1923. godine i redovni profesor i šef novoosnovane katedre za muzikologiju, koju je uspešno vodio sve do svoje smrti. Paralelno sa radom na univerzitetu, od 1912. do 1928. godine predavao je istoriju muzike i na Muzičkom konzervatorijumu u Bazelu. Pored profesure, Nef je bio veoma aktivan javni radnik. Skoro tri decenije (1897–1925) pisao je muzičke kritike za ugledni list Basler Zeitung, a duži niz godina uređivao je i stručni časopis Schweizerische Musikzeitung. Bio je jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Švajcarskog muzikološkog društva (Schweizerische Musikwissenschaftliche Gesellschaft), doprinoseći institucionalnom razvoju ove discipline.

Karl Nef je verovao da istoriju muzike ne čine samo suve biografije kompozitora, već da muzička dela treba posmatrati kroz prizmu opšte istorije umetnosti, kulture i društva.

„Uvod u istoriju muzike“ (Einführung in die Musikgeschichte): Ovo je njegovo kapitalno delo, prvobitno objavljeno 1920. godine u Bazelu. Zbog izuzetne sistematičnosti i jasnog stila, postalo je internacionalni standard. Pored srpskog prevoda Stane Đurić-Klajn (1937), knjiga je doživela zapažene prevode na francuski, ruski (u prevodu čuvenog Borisa Asafjeva), engleski i grčki jezik.

„Istorija naših muzičkih instrumenata“ (Geschichte unserer Musikinstrumente): Objavljena 1926. godine, ova knjiga važi za jedan od najvažnijih ranih priručnika iz oblasti organologije (nauke o muzičkim instrumentima).

Preminuo je 9. februara 1935. godine u Bazelu, ostavljajući iza sebe školu švajcarskih muzikologa i udžbenike iz kojih su učile generacije muzičara širom Evrope.