ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: pravo
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - korporativno telo Austrougarska
Naslov Austrijski građanski zakonik / preveo Dragoljub Aranđelović
Jedinstveni naslov
Zakoni
Ostali naslovi Opšti austrijski građanski zakonin
Vrsta građe zakoni
Jezik srpski
Godina 1921
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1921
Fizički opis XI, 493 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Aranđelović, Dragoljub, 1873-1950 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
(Plast.)
Napomene Izvornik na nem. jeziku
Str. III-VI: Predgovor k prvom izdanju / Drag. Apanđelović
Str. VII-VIII: Predgovor k drugom izdanju / D. Ar. [Dragoljub Aranđelović].
Pečat prethodnog vlasnika na nasl. str.: Bogdan Majstorović: PFBG: BZ I 63.
Predmetne odrednice Građansko pravo -- Austrija -- Zakonski propisi


Predgovor k prvom izdanju.
Našim pravnicima još za vreme školovanja predaje se da je naš građanski zakonik loš izvod iz austrijskog građanskog zakonika, a u prvoj knjizi t. Andre Đorđevića „Sistem privatnoga (građanskoga) prava Kraljevine Srbije“, na str. 40, početnik pravnik čita ovu kritiku Pavla Šerogilića o našem građanskom zakoniku i o odnosu njegovom prema austrijskom:
„Koji preduzme da zakonik građanski za Knjaževstvo Srbiju sravni sa zakonicima građanskim za austrijske nemačke nasledstvene zemlje, taj će naći, da su ne samo pojedini §§-i, nego i čitave Glave, iz knjige zakona građanski austrijski prevedene, i unete u zakonik građanski za Srbiju. – Tome nije toliko zameriti, jer ima mnogo zakoni propisa, koji se kao osnov zdravoga razuma i prirodnoga prava kako u jednoj, tako i u svakoj drugoj zemlji upotrebiti dadu. Tako su stari Rimljani Grčke, a rimsko građanske Austrija i skoro sve države u Zapadnoj Evropi uzeli. Nije se ni tome toliko čuditi, što se u zakoniku građanskom za Srbiju punoletnost za tri godine ranije, nego po građanskim austrijskim zakonima proglašuje; što se udate žene, za života muževlja, maloletnim upodobljavaju; što se, dokle je god muške glave u jednom stepenu rodbine, ženskima nikakoga zakonoga nasleđa ne da; ako je samo sve to – smatranju na podnebesnost Srbije, na postojeće u zemlji vaspitanje i prosveštenije, na običaj i karakter naroda – ustanovljeno. – Nije pak oprostiti, što je uzevši zakone austrijske po većoj časti u zakonik građanski za Srbiju red u knjizi građanski austrijski zakona nabljudavani u srpskom zakoniku s tim pokvaren: što su više njih §§-a austrijski u jedan sabijeni 1); pojedini pak na više ili rascepljeni 2); što su neki §§-i austrijski skraćeni 3); neki pak u slogu i prirodnom smislu svome pokvareni 4); neki osobito važni preskočeni i sasvim izostavljeni...“
Kad u ovakom odnosu stoji naš građanski zakonik prema austrijskom, onda je neminovna potreba za poznavanje i primenu našeg zakonika: poznavanje njegovog izvornika – austrijskog građanskog zakonika. Prevodilac je kao sudski činovnik imao prilike lično da se uveri: od kake je velike koristi, prilikom primene pojedinih zakonskih naređenja, znati izvor njihov, a imao je prilike da isto čuje i od mnogih drugih pravnika, koji su se mučili tumačeći kakav nevešto i netačno iskazani propis građan. zakonika.
Imajući na umu: ogromnu važnost odredaba privatnog prava po bezbednost i trajnost privatnog pravnih odnosa, uticaj sudske primene zakona na poverenje i veru građana u pravilnost zakona i sudija, teškobu sudova da ovake nejasne i nerazumljive propise zakonske kao što treba protumače, ja sam preveo austrijski građanski zakonik, potpuno ubeđen: da će i našim mladim pravnicima na Univerzitetu i sudijama i ostalim građanima mnoga naređenja našeg građanskog zakonika postati jasna i razumljiva, kad pročitaju odgovarajuća naređenja austrijskog Građan. zakonika.
Srbijina je u ostalom neophodna potreba da dobije nov građanski zakonik, koji bi sadržavao propise donete u skladu sa najnovijim naučnim rezultatima u modernoj pravnoj nauci. I ako su prema današnjem naučnom shvatanju mnogi pravni pojmovi austrijskoga zakonodavca zastareli, ipak je austrijski građanski zakonik zakonodavno delo prvoga reda i sada, posle skoro stotinu godina od svoga postanka, i njegovu važnost i blagotvoran uticaj na pravne odnose u susednoj nam državi najbolje je okarakterisao njegov najbolji poznavalac, Dr. Jozef Unger, kad je u Bečkom gornjem domu, u sednici od 1 juna 1891 god., izrekao: „Blagodarimo Bogu, što ovaj zakonik imamo“ i budućem srpskom pravniku, koji bude pozvan da radi na reformi našeg građanskog zakonika, biće neophodno potrebno da se upozna sa naređenjima austrijskoga građanskog zakonika, koja preko našeg zakonika već više od pola veka naši privatno-pravni život prožimaju i njime upravljaju.
Najzad radi opravdanja ovoga prevoda ja spomenem, da i drugi narodi, čiji zakonici ne stoje u tako tesnoj vezi kao naš i austrijski, prevode i upoznaju se sa tuđim zakonicima, kao što je slučaj sa Građan. zakonikom za nemačko carstvo, koji je nedavno preveden na francuski, ili sa crnogor. imovinskim zakonikom, koji je ne samo na tuđe jezike preveden, već i čitavu literaturu izazvao o sebi.
Istina austrijski građan. zakonik preveden je na hrvatski jezik, ali taj je prevod, zbog osobenosti hrvatske pravne terminologije, za nas teško upotrebljiv, jer se mnoga mesta ne mogu razumeti, ako se nema original u ruci. Na srpski jezik austrijski zakonik preveden je za vreme trajanja Srpske Vojvodine, u kojoj je neko vreme važio, ali taj je prevod postao taka antikvarska retkost, da ga je gotovo nemoguđno dobiti, a sumnjam da je u pogledu terminologije i načina izražavanja mnogo bolji od hrvatskog prevoda.
Ko ima na umu nepotpunost naše pravne terminologije, neće mi zameriti, što sam se u ovome pogledu najviše držao terminologije našeg građan. zakonika. Meni je u ostalom glavna namera i bila, da austrijski zakonik prevedem tako, kako će ga naši pravnici, sa pravnom terminologijom našeg građan. zakonika upoznati, najbolje razumeti. U koliko su mi se odstupanja od ovoga pravila učinila neizbežna, ja sam se pomagao terminologijom crnogorskog imovinskog zakonika.
Ispod pojedinih §§-a označeni su drugi §§-i građanskog zakonika, koji stoje u međusobnoj vezi.
Beograd, oktobra 1906.
Dr. Drag. Aranđelović.



Predgovor k drugom izdanju.
Pored razloga koji su opravdavali prvo izdanje prevoda austrijskoga građanskoga zakonika 1906. godine, pridošlo je još nekoliko, koji su me pobudili da drugo izdanje priredim. Pre svega austrijski građanski zakonik, zakonodavno delo prvoga reda i u svome prvobitnom tekstu, izmenjen je i dopunjen u toku rata trima novelama (od 12/X. 1914, 22/VII. 1915, i 19/X. 1916), i na taj način prilagođen potrebama našega vremena. U sadašnjem obliku on će još dugo korisno služiti cilju, kome je namenjen. Za tim je austrijski građanski zakonik u svome sadašnjem tekstu postao pozitivni zakon u velikom delu naše otadžbine, u Slovenačkoj i Dalmaciji, dok u prvobitnom tekstu i dalje vredi u Hrvatskoj i Slavoniji. Nesumnjivo je da naši pravnici iz drugih krajeva naše države treba da poznaju pozitivne propise građanskoga prava, koji su u snazi u tako prostranom delu naše domovine. Najzad rešenjem Gospodina Ministra Pravde, M. Trifkovića, odlučeno je da se hrvatski građanski zakonik usvoji, sa potrebnim izmenama i dopunama, kao građanski zakonik za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Mislim da će ovom cilju korisno poslužiti i komisiji olakšati posao ovaj moj prevod, a naročito u pogledu terminologije i jezika u novom građanskom zakoniku.
S obzirom na sve ove okolnosti, a zahvaljujući izdavačkoj knjižari G. Gece Kona u Beogradu, izlazi iz štampe ovaj prevod austrijskog građanskog zakonika sa izmenama i dopunama, koje su u njemu učinjene gore spomenutim trima novelama.
Prevod je izvršen prema tekstu izdanja knjižare Manz – ove, u Beču, od 1917. godine, koje je priredio Dr. Schey, profesor prava na bečkom univerzitetu.
Pored teksta građanskog zakonika štampani su i prevodi drugih, najvažnijih zakona, koji s njime stoje u organskoj vezi.
Oktobra 1921. u Beogradu.
Dr. D. Ar.

MG P62 (N)