Tematika: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
ISBN: 339
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Vilhelm Belše / Wilhelm Bölsche
Naslov originala: nem. Abstammung des Menschen
Izdavač: Izdavačka knjižnica Napredak, Beograd
Godina: 1923
Obim: 93 str.

Stanje knjige je prikazano na fotografijama. Poslednja stranica knjige (korica) se odvojila. Ostatak knjige je uredan.

Knjiga „Poreklo čoveka“ (nem. Abstammung des Menschen) nemačkog prirodnjaka i književnika Vilhelma Belšea (Wilhelm Bölsche) objavljena je na srpskom jeziku 1923. godine u izdanju beogradske izdavačke knjižarnice „Napredak“. Delo je sa nemačkog jezika preveo poznati prevodilac i intelektualac David S. Pijade.

Knjiga „Poreklo čoveka“ Vilhelma Belšea nije bila suvoparno naučno delo, već revolucionarni priručnik napisan sa ciljem da običnom čoveku približi tada najmodernija naučna saznanja o evoluciji.

U originalu je objavljena 1904. godine u Štutgartu kao jedno od prvih džepnih izdanja u okviru čuvene edicije Kosmosbändchen (izdavač Franckh`sche Verlagshandlung). Ta edicija je imala ogroman uticaj jer je nauku iznela iz zatvorenih akademskih kabineta pravo u domove radničke i građanske klase.

Knjiga je nastala tridesetak godina nakon što je Čarls Darvin objavio svoje epohalno delo „Poreklo čoveka i selekcija u odnosu na pol“ (1871). Belše u svom delu zapravo sumira i brani Darvinovu teoriju, ali je proširuje novim dokazima do kojih je nauka došla na prelazu vekova.

Vilhelm Belše (Wilhelm Bölsche) bio je jedna od najuticajnijih ličnosti nemačkog kulturnog i naučnog života na prelazu iz 19. u 20. vek. Rođen je 2. januara 1861. godine u Kelnu, a preminuo je 31. avgusta 1939. godine u Šrajberhauu (danas Šklarska Poremba u Poljskoj).

Bio je jedinstven spoj biologa, književnog kritičara, filozofa i pisca, a njegova istorijska zasluga leži u tome što je uspeo da pomiri prirodne nauke i umetnost.

Pre nego što je postao slavan po popularizaciji nauke, Belše je bio centralna figura nemačkog književnog naturalizma. Tokom 1880-ih godina živeo je u Berlinu i bio ključni član takozvanog „Kruga iz Fridrihshagena“ (Friedrichshagener Kreis), grupe avangardnih intelektualaca, pesnika i naučnika. Napisao je važna teorijska dela u kojima je tvrdio da moderna književnost mora da se osloni na naučne metode i da realistično, bez ulepšavanja, prikazuje čoveka i društvo.

Belše je ubrzo shvatio da javnost slabo razume revolucionarna naučna otkrića tog doba, pre svega Darvinovu teoriju evolucije. Zato je svoj život posvetio popularizaciji nauke. Njegov uspeh je bio nezapamćen. Njegove knjige su prodate u milionima primeraka širom sveta i prevedene na desetine jezika. On je od nauke napravio „bestseler“. Njegov moto je bio da prirodu ne treba posmatrati samo kroz suve brojke i tabele. Opisivao je evoluciju sa toliko žara, mašte i estetskog osećaja da su čitaoci njegove knjige gutali poput najuzbudljivijih romana. Zbog toga su ga zvali „pesnikom prirode“.

Iako je napisao ogroman broj knjižica (poput „Porekla čoveka“), njegovo apsolutno životno delo je monumentalna trilogija „Ljubavni život u prirodi“ (Das Liebesleben in der Natur), objavljivana od 1898. do 1902. godine. U ovoj studiji, Belše prati razvoj seksualnosti i reprodukcije od jednoćelijskih organizama pa sve do čoveka. Njegova teza je bila revolucionarna i duboko humanistička: ljubav i seksualnost nisu greh niti puki mehanički nagon, već glavna pokretačka sila celokupne evolucije i izvor svekolike umetnosti i kulture.

Belše nije bio strogi materijalista koji je u prirodi video samo surovu borbu za opstanak. Pripadao je pravcu koji se zove monizam (zajedno sa čuvenim biologom Ernstom Hekelom). Verovao je da su materija i duh jedno, odnosno da je čitava priroda prožeta nekom vrstom svesti i životne energije. Takođe, bio je fasciniran idejom kosmosa i među prvima je u popularnoj literaturi razmatrao teoriju panspermije – ideju da je život na Zemlju stigao iz svemira putem meteorita.

Veći deo druge polovine života Belše je proveo povučeno, živeći u prelepom planinskom predelu džinovskih planina (Riesengebirge). Njegova kuća postala je mesto hodočašća za mnoge pisce i naučnike. Bio je toliko voljen u narodu da su mu za 70. rođendan (1931. godine) dodeljena brojna priznanja, a jedno sklonište i planinarska staza u tom regionu i danas nose njegovo ime. Belše je uspeo u onome što malo kom naučniku pođe za rukom: skinuo je sa nauke veo dosade i straha i pokazao ljudima da je istorija razvoja života na Zemlji najlepša priča ikada ispričana.