ISBN: Ostalo
Tematika: epistolarna književnost, pisma, filozofija
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Podvučeno desetak rečenica crvenom drvenom bojicom, ne smeta čitanju, inače odlično očuvano. Retko u ponudi.

Autor - osoba Gramsci, Antonio, 1891-1937 = Gramši, Antonio, 1891-1937
Naslov Pisma iz zatvora / Antonio Gramsci ; [preveo Stanko Škunca]
Jedinstveni naslov Lettere dal carcere. hrvatski jezik
Vrsta građe pisma
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1951
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Zora, 1951
Fizički opis 323 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Sequi, Eros (autor dodatnog teksta)
Škunca, Stanko (prevodilac)
Bačić, Borka (prevodilac)
Zbirka Ljudski dokumenti
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Lettere del carcere / Antonio Gramsci
Str. 315-323: Antonio Gramsci / Eros Sequi; prevela iz talijanskog rukopisa Borka Bačić.
Predmetne odrednice Gramsci, Antonio, 1891-1937 – Prepiska

Lettere dal carcere („Pisma iz zatvora“) predstavljaju zbirku Gramšijeve prepiske iz perioda između 1926. i 1937. godine. Pisma su uglavnom bila upućena supruzi Juliji Šuht, sestri Tatjani Šuht, majci, deci, prijatelju Pjeru Srafi i drugim bliskim osobama. Za razliku od teorijskih Zatvorskih sveski, u pismima se otkriva Gramši kao čovek: zabrinut za porodicu, usamljen, bolestan, ali intelektualno izuzetno živ. Ona govore o svakodnevici zatvorskog života, cenzuri, bolesti, književnosti, jeziku, istoriji i njegovim pokušajima da očuva emocionalne veze sa porodicom koju godinama nije mogao da vidi.)
Objavljena posthumno 1947. godine, Lettere dal carcere ubrzo su stekla status jednog od najvažnijih epistolarnih dela evropske književnosti 20. veka. Njihova vrednost nije samo istorijska i politička; ona predstavljaju i izuzetno svedočanstvo ljudske izdržljivosti, intelektualne discipline i dostojanstva pred represijom. Kroz njih se može pratiti kako je Gramši pokušavao da sačuva vlastiti identitet i misaonu slobodu uprkos zatvorskim uslovima i progresivnom fizičkom propadanju.

Antonio Gramsci (1891–1937) bio je italijanski filozof, književni kritičar, novinar i jedan od najuticajnijih marksističkih mislilaca 20. veka. Rođen je u mestu Ales na Sardiniji, u siromašnoj porodici koja je dugo trpela posledice očevog zatvora i ekonomskih teškoća. Tokom studija u Torinu približio se socijalističkom pokretu, a kasnije postao jedan od osnivača lista L’Ordine Nuovo i jedan od ključnih ljudi Komunističke partije Italije. Posebno se bavio odnosom kulture, politike i moći, razvijajući koncepte poput kulturne hegemonije, organskog intelektualca, građanskog društva i „rata pozicija“.
Nakon dolaska fašista na vlast, Musolinijev režim ga je 1926. uhapsio. Na suđenju je tužilac izgovorio čuvenu rečenicu da treba „zaustaviti taj mozak da radi dvadeset godina“. Gramši je osuđen na dugogodišnju robiju i najveći deo kazne proveo je u zatvorima u Ustici, Milanu i Turiju. Uprkos teškom zdravstvenom stanju, tokom zatočeništva napisao je znamenite Quaderni del carcere („Zatvorske sveske“), jedno od najvažnijih dela moderne političke teorije.

Tags: Antonio Gramsci, Lettere dal carcere, Pisma iz zatvora, Quaderni del carcere, Zatvorske sveske, italijanski marksizam, kulturna hegemonija, organski intelektualac, fašizam, Benito Musolini, Komunistička partija Italije, politička teorija, filozofija prakse, građansko društvo, Piero Sraffa, Tatiana Schucht, italijanska književnost, politički zatvorenici, 20. vek, epistolarna književnost.

MG P74 (N)