ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: slovenački
Autor: Strani

Ivan Cankar, „Krpanova kobila“, jedno je od zapaženih polemičkih dela velikog slovenačkog moderniste, objavljeno u Ljubljani 1907. godine kod izdavača L. Schwentnera. Knjiga je nastala kao Cankarov oštar književni i javni obračun sa Franom Govekarom i tadašnjim stanjem slovenačkog pozorišta, a naslov upućuje na čuvenu epizodu vezanu za scensku adaptaciju Levstikovog „Martina Krpana“.
Ovo izdanje posebno je zanimljivo i kao lep primer slovenačke secesijske knjižne opreme s početka 20. veka: korice, karikaturu autora i unutrašnje ilustracije izradio je Hinko Smrekar, jedan od najvažnijih slovenačkih ilustratora, karikaturista i grafičara. Smrekarovi crteži, duhoviti, satirični i likovno veoma prepoznatljivi, daju knjizi dodatnu umetničku i kolekcionarsku vrednost. Primerak je u originalnom izdanju, sa karakterističnim zlatno-smeđim koricama, dekorativnom naslovnom vinjetom i unutrašnjim ilustracijama.
Na fotografijama se vidi blago habanje korica i ivica, kao i Ex libris Ivana Panića i stara posveta/zapis na unutrašnjoj strani, što je uobičajeno za knjigu ove starosti. Inače u veoma dobrom antikvarnom stanju.
Retko i značajno izdanje za kolekcionare slovenačke književnosti, Cankarovih dela, secesijske knjižne opreme i rane slovenačke karikature.

Autor - osoba Cankar, Ivan
Naslov Krpanova kobila / Ivan Cankar ; okraske in karikaturo avtorjevo narisal Hinko Smrekar
Vrsta građe knjiga
Jezik slovenački
Godina 1907
Izdavanje i proizvodnja V Ljubljani : L. Schwentner, 1907 (v Kamniku : A. Slatnar)
Fizički opis 229 str. : ilustr. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Smrekar, Hinko (ilustrator)
Napomene Autorova karikatura

Godine 1907. Lavoslav Šventner (1865–1952), glavni Cankarov izdavač, objavio je njegovu „Krpanovu kobilu“, zbirku polemičkih članaka i priča koja predstavlja vrhunac dugih rasprava između Cankara i jednog od njegovih najglasnijih kritičara, pisca i dramatičara Frana Govekara (1871–1949). Godine 1905. Govekar je za ljubljansku scenu adaptirao pripovetku Frana Levstika „Martin Krpan“ (1858). Publika ju je dočekala s oduševljenjem, ne toliko zbog njenog kvaliteta, koliko zbog kobile koja se pojavila u predstavi, kojoj su posle izvođenja čak okačili venac oko vrata. Taj događaj izazvao je Cankarovu reakciju: u „Krpanovoj kobili“ kritikovao je Govekara i njegove pučke komade, kao i njegovo vođenje pozorišta, budući da je Govekar davao prednost sopstvenim dramama nad Cankarovim. Cankarovo delo znatno je uticalo na slovenačku recepciju Govekara. Zbog negativnog javnog mnjenja Govekar je 1906. morao da podnese ostavku na mesto upravnika gradskog pozorišta.
Iako je većina kritičara za njegova života pogrešno razumevala Cankarova dela, on je bio središnja ličnost malog slovenačkog književnog i umetničkog kruga. To se vidi i u njegovoj dugoj saradnji sa Šventnerom, osnivačem modernog slovenačkog izdavaštva, kao i s njegovim glavnim ilustratorima knjiga, Matijom Jamom (1872–1947) i Hinkom Smrekarom (1883–1942). Ta saradnja, zajedno s njihovim zajedničkim iskustvom života i rada u Beču, rezultirala je lepo opremljenim knjigama s ljupkim grafičkim elementima secesije, odnosno art nuvoa. Jama, predstavnik Udruženja slobodnih umetnika poznatog kao Sava, ilustrovao je Cankarovu „Knjigu za lahkomiselne ljudi“ („Knjiga za lakomislene ljude“, 1901), „Za narodov blagor“ („Za dobro naroda“, 1901) i „Ob zori“ („U zoru“, 1903). Smrekar, član umetničke grupe Vesna, čiji su pripadnici nadahnuće crpeli iz slovenačke narodne umetnosti, oblikovao je mnoge frontispise i korice Cankarovih dela, među njima i njegovo najpoznatije i najbolje delo, društveno-političku parabolu „Hlapec Jernej in njegova pravica“ („Sluga Jernej i njegovo pravo“, 1907).

Ivan Cankar (Vrhnika, 10. maj 1876 – Ljubljana, 11. decembar 1918) je bio slovenački književnik.
Život i rad
Završio je realku u Ljubljani (1888–1889) kao osrednji đak. Studirao je u Beču tehniku, ali je nije završio i potpuno se posvetio književnosti. U slovenačkoj književnosti javio se pesmama i zbirkom „Erotika“ (1899), koja je ozlojedila konzervativne krugove te je ljubljanski biskup Jeglič otkupio celu zbirku i zapalio je. Jedan je od tvoraca slovenačke moderne književnosti, u savremenom političkom životu bio je angažovan kao socijaldemokrata, a njegove političke ideje našle su odraza u svim njegovim delima. Tematski je obuhvatio sve slojeve slovenačkog društva: od seljaka do inteligencije, a stilom varira od neoromantičkog do naturalističkog. Glavne su karakteristike njegovih proza i drama oštra psihološka i sociološka analiza. Njegova dela su delimično prevedena na mnoge jezike, čak i na kineski i indijski.
Cankar se 1913. u predavanju „Slovenci i Jugosloveni“ nedvosmisleno opredeljuje za jugoslovensko zajedništvo. Cankar biva osuđen na sedam dana zatvora koji je odslužio od 12. do 19. septembra 1913. godine. Zbog toga je i u jesen 1914. bio nekoliko nedelja zatvoren u ljubljanskom Gradu.
Umro je 11. decembra 1918. godine usled komplikacija prilikom upale pluća i sahranjen na groblju Žale u Ljubljani.
Dela
Poezija
Erotika (1899, 2. izdanje 1902)
Proza
Vinjete (1899)
Knjiga za lakomislene ljude (1901)
Stranci (1901)
Na klancu (roman) (1902)
Ob zori (1903)
Život i smrt Petra Novljana (1903)
Gospođa Judit (1904)
Kuća Marije Pomoćnice (1904)
Krst na gori (1904)
Potepuh Marko in kralj Matjaž (1905)
V mesečini (1905)
Martin Kačur (roman) (1906)
Nina (roman) (1906)
Smrt n pogreb Jakoba Nesreče (1906)
Aleš iz Razora (1907)
Sluga Jernej i njegovo pravo (1907)
Novi život (roman) (1908)
Zgodbe iz doline šentflorjenske (1908)
Kurent (1909)
Komšija Luka (1909)
Za križem(1909)
Tri drame (1911)
Volja i moč (1911)
Milan i Milena (roman) (1913)
Podobe iz sanj (1920)
Mimo življenja (1920)
Moj život (1920)
Grešnik Lenart (1921)
Drame
Jakob Ruda (1901)
Za dobro naroda (1901)
Kralj Betajnove (1902)
Pohujšanje v dolini šentflorjenski (1908)
Sluge (1910)
Lepa Vida (1912)
Romantične duše (1922)
Eseji
Krpanova kobila (1907)
Bela hrizantema (1910)
Njegova najznačajnija dela su Hlapci, Za narodov blagor i Na klancu.

Hinko Smrekar, pravim imenom Henrik Smrekar, rođen je 13. jula 1883. u Ljubljani, gde je i umro 1. oktobra 1942. Bio je slovenački crtač, slikar, grafičar, karikaturista i ilustrator, jedan od najvažnijih predstavnika slovenačke satirične i knjižne ilustracije prve polovine 20. veka. Školovao se u Ljubljani, najpre je želeo da studira medicinu, potom je upisao pravo u Inzbruku i nastavio studije u Beču, ali je ubrzo napustio pravne studije i posvetio se umetnosti. Usavršavao se u Beču i Minhenu, a od 1911. trajno se nastanio u Ljubljani.
Smrekar se formirao u krugu umetnika grupe Vesna, koji su inspiraciju tražili u slovenačkoj narodnoj umetnosti i želeli umetnost blisku „običnom“ slovenačkom čoveku. Nije imao potpuno akademsko obrazovanje, ali je upravo izvan akademskih obrazaca razvio veoma prepoznatljiv stil. Osnovna tehnika bila mu je crtež tušem i perom, često dopunjen akvarelom ili pastelom, a bavio se i grafikom, ilustracijom, karikaturom, naslovnim stranama, razglednicama, plakatima, pa čak i keramikom i skulpturom.
Bio je naročito važan kao karikaturista i satiričar. Njegova umetnost često je oštro kritikovala malograđanštinu, društvenu nepravdu, militarizam, kapitalizam, autoritarizam i okupatorsko nasilje. Smatra se jednim od začetnika moderne slovenačke knjižne i časopisne ilustracije, umetničke grafike i ranog stripa. Njegova knjižica „Henrik Smrekar – črnovojnik“, nastala iz iskustava Prvog svetskog rata i objavljena 1919, često se pominje kao prototip slovenačkog stripa.
Za književnost je posebno značajan kao ilustrator Cankara i Levstika. Crtao je karikature Ivana Cankara, izrađivao frontispise i korice za Cankarova dela, a 1917. napravio je naslovnu stranu i dvanaest ilustracija za Levstikovog „Martina Krpana“. Radio je i ilustracije za knjige za decu, almanahe, časopise i satirične listove, među kojima su „Osa“, „Kurent“, „Ilustrirani Slovenec“ i zagrebačke „Koprive“. Godine 1913. prihvatio je poziv Srpske kraljevske akademije da ilustruje zbirku „Srpske narodne junačke pesme“, ali je zbog rata izdanje objavljeno tek 1922. i u smanjenom obimu.
Tokom Prvog svetskog rata bio je uhapšen kao srbofil i antimilitarista, interniran i premeštan kroz više logora i bolnica, a 1916. proglašen potpuno nesposobnim za vojnu službu. I kasnije je ostao izrazito slobodarski i društveno angažovan umetnik. Za vreme italijanske okupacije Ljubljane nije krio antifašističke stavove; italijanska patrola ga je uhapsila krajem septembra 1942. pošto je kod njega pronađen ilegalni „Radio-vestnik“ Osvobodilne fronte. Bez suđenja je streljan 1. oktobra 1942. u Gramoznoj jami u Ljubljani.

Tags: Ivan Cankar, Krpanova kobila, Hinko Smrekar, Lavoslav Schwentner, Ljubljana 1907, slovenačka književnost, slovenački modernizam, secesija, art nouveau, karikatura, ilustracija, retko izdanje, kolekcionarska knjiga.