Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Arhitekt Nikola B. Nestorovic (redovni profesor Univerziteta) - Gradjevine i arhitekti u Beogradu proslog stoleca

Udruzenje inzenjera i arhitekata, Klub Arhitekta, Beograd, 1937.
Meki povez, mrlje od vode, posveta, 90 strana, ilustrovano.
IZUZETNO RETKO PRVO IZDANJE!

Jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata i jedan od pionira moderne arhitekture u Srbiji, Nikola Nestorović, rođen je u Požarevcu.

Rođen je 1868. godine. U Požarevcu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Nakon toga seli se u Beograd, gde je maturirao u Realnoj gimnaziji. Školovanje nastavlja na Tehničkom fakultetu Velike škole. Po diplomiranju zaposlio se kao podinženjer u Ministarstvu građevina. Poslat je na rad u Požarevcu, gde je obavljao poslove na obeležavanju šuma i na regulaciji toka reke Morave.

Nikola Nestorović je studirao arhitekturu na Visokoj školi za umetnost i obrt u Beču, gde je stekao temeljno obrazovanje u arhitektonskoj teoriji i praksi.

Dalje školovanje nastavio je u Berlinu, na Tehničkoj visokoj školi. U Berlinu je po završetku studija položio i državni ispit, a zatim se vratio u Beograd.

Njegov rad karakteriše spoj tradicionalnih stilskih elemenata sa modernističkim pristupima koji su postajali sve popularniji u Evropi u prvim decenijama 20. veka.

Bio je jedan od arhitekata koji je aktivno učestvovao u gradnji i transformaciji Beograda u periodu između dva svetska rata, kao i u posleratnom periodu. Njegov opus obuhvata raznovrsne projekte - od stambenih objekata do javnih zgrada.

Nikola Nestorović bio je utemeljivač koncepta moderne arhitekture u Srbiji, što znači da je, uprkos tome što je radio u periodu kada su klasični stilovi bili u velikoj meri dominantni, uspešno uveo jednostavnije forme, racionalnost u podeli prostora i upotrebu novijih materijala.

Neki od značajnijih objekata koje je projektovao su sledeći:

Zgrada Narodnog muzeja u Beogradu – Prvobitno je bila namenjena Ministarstvu finansija. Ovu zgradu projektovao je sa Androm Stevanovićem.
Zgrada Narodne banke Srbije, koju je takođe projektovao sa Androm Stevanovićem,
Zgrada Tehničkih fakulteta – Ovu zgradu projektovao je sa Brankom Tanazevićem. Zgrada je u duhu akademizma s klasicističkim elementima i bila je prvi namenski objekat za smeštaj tehničkih fakulteta,
Hotel Bristol
Stambeno-poslovna zgrada na Terazijama – Zgrada “Putnika”,
Njegova porodična kuća u Beogradu – Nalazi se u Ulici Kneza Miloša 40 i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.