ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Izdavač: Štamparija „Zora“, Beograd
Godina izdanja: 1938
Autor: Božidar S. Nedeljković - Ročkoman
Povez: mek
Broj strana: 240
Ilustrovano.
Spolja kao na slikama.

Primedbe:
Knjiga ima 240 strana (prema nekim dostupnim podacima trebalo bi da ih ima 251).
Karakteristični tragovi starosti u vidu žućkastih flekica (na jednom listu nešto intenzivnije).
Iscepana donja četvrtina jednog lista (nedostaje sasvim malo teksta).
Jedan list odvojen od ostatka knjige (priloženo na slici).
Mestimična iskrzanost ivica pojedinih listova.
Tekst potpuno čitak i razgovetan.

Jedna od najpotresnijih i najkontroverznijih priča stare Srbije jeste ljubav i tragedija kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin. Njihova sudbina, često prikazivana kao skandalozna i nemoralna, u suštini krije priču o ženi koja je mnogo prevazilazila okvire svog vremena.

Iako je istorija pamti kao „srpsku Mariju Antoanetu“, Draga je bila izuzetno obrazovana, kulturna i humana žena. Finansirala je arheološka istraživanja Viminacijuma, pomagala Jovana Skerlića, Branislava Nušića i Jovu Jovanovića Zmaja, podržavala sirotište i uvodila štednju na dvoru. Njena naklonost prema umetnosti i modi iznedrila je i originalne dizajne odeće inspirisane srednjovekovnim srpskim vladarkama.

Međutim, nakon što je srpski kralj Aleksandar, deset godina mlađi od nje, objavio nameru da je oženi, Draga je postala meta političkih i medijskih napada. Protivnici dinastije Obrenović, uz podršku stranih uticaja, predstavili su je kao „ženu lakog morala“ i „ruskog agenta“. Taj narativ postao je opravdanje za Majski prevrat 1903. godine, u kome su kralj i kraljica zverski ubijeni, a dinastija Obrenović trajno ugašena.

Istorijski izvori, međutim, otkrivaju drugačiju sliku. Draga Mašin, unuka vojvode Nikole Lunjevice, govorila je više jezika, bavila se novinarstvom i prevodilaštvom, i radila na prosvećivanju naroda. Nakon tragične smrti supruga, nastavila je da se izdržava svojim radom, što je u to vreme bilo gotovo nečujeno za ženu plemićkog porekla.

Iako je kasnije optuživana za izmišljenu trudnoću i političke intrige, dokumenta objavljena uoči Drugog svetskog rata pokazuju da je kralj Aleksandar uoči prevrata planirao da Dragu pošalje u inostranstvo, što ruši verziju da je ona upravljala državom. Austrougarski lekari, koji su tokom Prvog svetskog rata otkopali njene ostatke, našli su i tragove fetusa — dokaz da je, suprotno glasinama, u trenutku ubistva zaista bila trudna.

Sudbina kraljice Drage, žene koja je želela da bude spisateljica, a postala simbol propasti jedne dinastije, ostaje jedna od najtužnijih priča naše istorije. Danas, više od jednog veka kasnije, vreme je da se njen lik posmatra bez senki propagande – kao lik obrazovane, humane i neshvaćene žene koja je platila najvišu cenu ljubavi i politike.

(K-65)