ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Tematika: Religija i duhovnost
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Najviša medicina – Šri Nisargadata: 372 str. 2350 din.
SRI NISARGADATA MAHARAJ
NAJVIŠA
MEDICINA
PO RECEPTU
SRI NISARGADATE MAHARAJA
DIJALOG SA OSTVARENIM MAJSTOREM
„Sve staze vode do nestvarnosti. Staze su kreacije
unutar opsega znanja. Zbog toga vas, staze i
pokreti ne mogu preneti u Realnost, jer je
njihova funkcija da vas upletu unutar dimenzija
znanja, dok Realnost preovladava pre njega.“
Sri Nisargadata Maharaj
PREDGOVOR
Bila je velika privilegija da posetim Sri
Nisagadatu Maharaja malo više od jedne
godine pre njegove smrti u septembru 1981.
Moje putovanje nije bilo načinjeno nekim
ćudljivim prohtevom, pošto sam pre toga već
izučavao njegova učenja za nekoliko godina.
Pa, kao što se dogodilo i mnogima, imao sam
neodoljivi potsticaj da provodim vreme u
njegovom fizičkom prisustvu.
Maharaja koga sam sreo bio je jasno vrlo star
čovek, u svojim ranim osamdesetim. Uprkos
tome, on me obuzeo i doslovno oborio, svojim
energijom i snagom, a iznad svega svojom
neumornim strašću za deljenje njegovog
razumevanja. Takođe sam primetio toplu
dobrodošlicu koju je iskazivao onima sa
iskrenom željom da uče od njega, premda ovo
nije isključivalo niti sprečavalo oštre reči ili
prodorni kriticizam upućen onima koji su
samo želeli da pokažu svoje knjiško znanje ili
vlastitu obuzetost uobraženom važnošću.
Moje pamćenje tih događaja je i danas isto
tako živo kao da se dogodilo juče, a pouka i
poziv istinski ljudske još uvek oslobađajuće spiritualnosti ostaje kao svetionik u mom
životu. Zauvek ću ostati u dubini dužan ovoj
značajnoj, skromnoj i povučenoj, ali jasnoj i
sasvim ostvarenoj duši za sve što mi je dala i
neprekidno mi i dalje daje.
Govori koje sadrži ova knjiga su pažljivo
uređeni prepisi snimljenih mojih razgovora kao
i razgovora drugih sa Maharajom. U poslednje
vreme, bilo je nekih debata, prema kojima
njegova štampana dela najbolje predstavljaju
suštinu učenja, pošto je postalo očigledno da u
delima koja su usledila posle dela I Am That
(Ja sam To) da je Maharaj izložio svoju starost i
medicinsko stanje, obraćajući se svojim
posetiocima mnogo više jezgrovito, kraće i s
manje strpljenja – stilom podučavanja iz koga
su izgleda neki njegovi sledbenici izvlačili
pogrešne zaključke. Da bih pomešao metafore
za trenutak, ja bih zbog toga savetovao svakom
studentu koji namerava da izučava Maharajina
učenja da načini svoj glavni kurs dubokog
studiranja konzumiranjem dela I Am That, pa
da uveliča ovaj obrok finim vinima ovog
pažljivo i posvećeno uređenogm dela Roberta
Powella. Moje je iskustvo kako su mnogi koji
izučavaju ovu vrstu učenja pod utiskom da samo slušanje nekog intelektualnog komentara
i malo docnijeg razmišljanja o njima, do tačke
prihvatanja, da im automatski daruje
ostvarenje. Ništa ne može biti dalje od istine.
Ja pre verujem da da jasno i detaljno
intelektualno shvatanje učinja jeste bitno, ali
je još uvek samo prvi korak. Sledeći je, da
student mora razmišljati o značenju ovih
učenja, da uvidi kako se ona protivreče,
osporavaju i podrivaju pretpostavke načinjene
o njima samima kada se izvrše/sprovedu u
njihovim svakodnevnim životima u potrazi za
srećom i ispunjenjem.
Završni i najznačajniji korak je prostodušna
primena i prevođenje ovog uvodnog
intelektualnog razumevanja u „unutrašnje
delo“ i izvesne produbljene promene ponašanja
i stava; to jest, preobražaj našee ograničene
samo-omeđujuće svesti u neograničenu i
nesputanu svest koja je Sopstvo sveta. Ovo je,
ja verujem, suština spiritualnog oslobođenja.
Imam jako osećanje da će Sri Nisargadatta
Maharaj biti sve više priznat kao sasvim
izvanredna zvezda na spiritualnom nebeskom
svodu našeg doba. Molim da Robert Powellovi značajni napori napori imajo još veće rezultate
u širem shvatanju Sri Nisargadattine
mudrosti, pa mu izražavam svoju zahvalnost
za sva njegova fina delo u ovoj oblasti.
Peter V. Madill, M.D.
Sevastopol, Californija
UVOD
Većina razgovora izloženih na ovim stranicama
su bili održani tokom poslednje godine, pre Sri
Nisargadattine smrti i stoga se mogu smatrati,
kao oni štampani u The Nectar of the Lords`s
Feet, kao završno učenje u više nego jednom
smislu reči. Oni su okarakterisani
Maharajinom željom, u danima na izmaku
njegovog života, da se obraća samo
obuhvatanju knjučnih pitanja i da to čini na
najdubljem mogućem nivou. Čovek ne može
da pomogne, osim da ispolji veliki osećaj
hitnosti i želje da ekonomiše svojim
smanjenjem i gubljenjem fizičke energije. Ovo
njemu ne dozvoljava da daje mnogo vremena
početnicima u bavljenju s ponavljanim
pitanjima i elementarnim principima – što je
Maharaj obično nazivao „spriritualnost dečijeg
vrtića ili zabavišta.“
Neki čitaoci ranijih Nisargadattinih knjiga su
mi rekli da su primetili nekoliko nedoslednosti
u materijalu. Oni međutim moraju imati na
umu da se one ne odnose na udžbenik o
spiritualnosti; ovi sadašnji zapisi privatnih
razgovora su sa širokom raznovrsnošću istraživanja, s veoma različitim pozadinama,
nivoima spiritualnog razvoja i sposobnostima
za razumevanje. Maharaj se obraćao svakom
od posetilaca prema njegovim posebnim
potrebama i okolnostima. Stoga, jednoj osobi je
možda rečeno da više radi meditaciju, a
drugom, naprednijem učniku, da za tim uopšte
nema potrebe, zapravo, da bi to bilo sasvim
beskostisno. On takođe koristi reči na vrlo
fleksibilan način, da odgovaraju prilici. Dok
međutim u polju nauke i filozofije, apsolutna
doslednost se može smatrati kao željeni cilj, u
spiritualnosti takav zahtev bi pokazivao
neodgovarajući pristup daleko dubljem i
suptilnijem predmetu, a i znak preostalog
neznanja. Stoga je moj savet čitaocima da
prihvate material na holistički način pre nego
pokušavati mikroskopski, komparativno i
analitički da vrednuju tekstualne komponente.
Čovekova otvorenost ili prijemčivost može
dobro držati ključ za svaki spiritualni
napredak.
Robert Powel
La Jolla, California
August 1994.
PREDGOVOR IZDAVAČA
Ja sam boravio u Anandasram-u u
Kanhangad-u, Kerela, Južna Indija u periodu
1993. Dok sam bio tamo, jednog dana, došao
je da razgovara sa mnom ponizni kuhinjski
radnik, Nithyananda Shenoy, kao što je obično
činio. Pružio mi je knjigu, tražeći od mene da
je pogledam. U početku nisam imao
interesovanje za nju, već sam samo iz učtivosti
uzeo od njega. Sesilo se da je to bilo veliko
klasično delo Sri Nisargadate Maharaja, I Am
That.
Posle čitanja te knjige shvatio sam da je to bilo
delo velike spiritualne vrednosti i dubine. Posle
toga, svaki put kada bi me Shenoy posetio, on
bi odlučno rekao da bi bilo veoma važno za
mene da štapam Maharajina dela u Americi.
Veoma me je inspirisao Maharaj i verujem da
zaslužuje mnogo veće priznanje na Zapadu
nego što ga je zadobijao. Poštp je misija Blue
Dove Pressa da promoviše živote i poruke
mudraca i svetaca iz svih religija, oseto sam da
bi sigurno bio glavni kandidat za naš izdavački
program. Otišao sam u Bombaj da razgovaram
sa Indijskim izdavaačem, ali sam bio obavešten da Američka prava na delo I Am
That već ima Acorn Press.
Nekoliko meseci docnije, vratio sam se natrag
u SAD. Kontaktirao sam Roberta Powell-a. On
je tražio pogodnog izdavača za tri rukopisa koje
je uredio od Nisargadate Maharaja. Sasvim
neobično, on je kontaktirao Blue Dove Press,
premda su i drugi izdavači bili zainteresovani.
Nakon što sam pregledao ove čudesne
rukopise upustio sam se u ovu priliku da ih
učinim dostupnim u Sjedinjenim Državama.
Bio sam zadovoljan, pa i ponosan što je Robert
Powell izabrao nas kao svoje izdavače za ove i
druge knjige.
Uz ovo delo, Blue Dove Fundation je takođe
izdao dva dodatna naslova Sri Nisargadatte
Maharaja: The Nectar of Imortality i The
Experience of Nothingness.
Jedan prijatelj mi je napomenuo, lekcija je
„čuvajte se ovih kuhinjskih pomoćnika.“
Nikada ne znate kada ćete susresti drugog
Brother Lawrence-a!
Jeff Blom
Blue Dove Fundation
NAPOMENA IZDAVAČA
Osnovna istina koju podučavaju veliki majstori
advaite je u suštini ista, što treba i očekivati
posto postoji samo jedna Realnost. Međutim,
različiti učitelji stavljaju različite akcente na
različite aspekte ovog učenja i za ovu svrhu
upošljavaju neznatno različite nomenklature ili
koriste ove izraze na fleksibilne načine, kako
odgovara njihovim svrhama.
Otuda, ja-sam-stvo /I-am-ness/ i bitak bez
atributa/beingness/ u ovim konverzacijama
generalno koristi Maharaj kao označavanje
ograničenih stanja razumevanja koji su
fundamentalno zasnovani na smislu odvojenog
identiteta, koji rezultira iz uzimanja sebe da
smo telo. Oni su sasvim konceptualni. Često,
Maharaj koristi oba izraza naizmenično. U
drugim vremenima, zaciseći od
značaja/naglaska koji je želeo da prenese, on
označava beingness kao donekle superiorno
stanje, koje nastajje na transcendentnosti „Iam-ness“ i izjednačava se sa manifestovanom
svešću. Maharaj takođe spominje bitak bez
atributa /beingness/ kao svesnost
/conscciousnesss/ ili upućenost, saznalaštvo ili sveznanje /knowingness/ i prema njemu je
to još proizvod pet elemenata (ukorenjenih u
materijalnosti). Stoga on tvrdi: „Ovo znanje „ja
jesam“ ili bitak „beingness“ je veo illuzije preko
Apsoluta. Zbog toga, kada je Brahman
transcendiran, samo Parabrahman jeste, u
kome čak ne postoji ni trag znanja `ja jesam`.“
To stanje1 „beingness“ je jasno jedno
nepotpuno, privremeno stanje razumevanja,
pošto je ono takođe izloženo sledećim
Maharajinim rečima: „Mudraci i proroci su
prvoditno prepoznali smisao of „being.“ Onda
su oni meditirali i boravili u njemu i na kraju
ga transcendirali, rezultirajući u njihovoj
krajnjoj realizaciji.“
Sobzirom da „I-am-ness,“ „beingness,“ ili
„knowingness“ imaju somatsku (telesnu)
osnovu, koja sa svoje strane nastaje iz fizičkih
elemenata, Apsolutno leži izvan sve
„fizičnososti“ i više ne može biti opisano. U
Apsolutu čovek nema nikakav instrumenat da
načini neku tvrdnju. U toj najvišoj svesti, niko
nema neku svesnost da je prisutan. Prisustvo
samo ne postoji u Apsolutu.
Maharaj uči da na transcendentnosti
individualnoe svesti u uiverzalnom se
manifestuje svest, potonje počiva na i leži
unutar Nemanifestovanog ili Parabrahmana,
gde potonji označava „taj princip koji je bio
nedirnut rastvaranjem univerzuma“ i jeste
/bez ikakvog stanja/ nema-stanje (ili nije
nikakvo stanje). On takođe objavljuje: „Molimo
vas da ovo shvatite jasno da ste Vi, to
Apsolutno – lišeno bilo kakvog telesnog
identiteta – jeste potpuni, savršeni i Nerođeni.“
U njegovom učenju, vi – kao Apsolut nikada
nećete imate niti ste imali ikakvo rođenje. Sve
forme su rezultat igre pet elemenata.
Ovaj Parabrahman leži izvan oboje, dualnosti i
nedualnosti, pošto je on prethodi prostoru i
vremenu (samo možemo pravilno govoriti o
dualnosti ili ne dualnosti unutar fizičkomentalne sfere, to jer, unutar svesti.) Aposlut
ili Najviši Subjekat, ono je šta čovek jeste, jer
ne postoji više niko ili ništa – čak ni svest – da
bi to iskusila.
Konačno, ovde se mora primetiti da drugi
mudraci takođe kao i klasični Vedanta spisi
obično koriste „I-am-ness“ i Beingness (spelovano sa velikim B) naizmenično s
Parabrahman ili Apsolute, a prema Apsolutu
se onda odnosi kao prema Svesti sa velikim
slovom S) i dosledno se označava pomoću
izraza „Sopstvo ili Sebe“ (Sri Ramana
Maharshi) i kao „Ja-Princip“ (Sri Atmananda).
Čak ni ova svest nije sve i neće trajati za sve
vreme. Otkrijte kako je ta svest nastala, izvor
te svesti... Šta je ovo telo? Telo je samo jedna
akumulacija hrane i vode. Zbog toga, vi ste
nešto od bilo tela ili svesti.
Sri Nisargadatta Maharaj
Jivatman je ono što se identifikuje sa telomumom kao individua odvojena od sveta. Atman
je samo bitak bez atributa /beingness/, ili
svest, koja je taj svet. Najviši princip koji zna
ovaj bitak /beingness, uopšte ne može biti
imenovan. Ne može mu se pristupiti ili usloviti
nikakvim rečima. To je Najviše stanje.
Sri Nisargadatta Maharaj