ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Bozidar Puric - LJubavne svecanosti

Cvijanovic, Beograd, 1920.
Meki povez, 63 strane, potpis na prednjoj korici.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Др Божидар Пурић (рођен 19. фебруара 1891. године, у Београду, Краљевина Србија – умро 28. октобра 1977. године, у Чикагу, Илиноис, Сједињене Америчке Државе), био је српски и југословенски политичар и дипломата, као и председник Министарског савета (владе) и министар иностраних дела Краљевине Југославије од 10. августа 1943. до 1. јуна 1944. године, у Лондону током Другог светског рата.

Божидар Пурић је гимназију завршио у свом родном граду, а правни факултет у Паризу у Француској 1912. године. Те године долази у Србију да би као добровољац учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату све до 1916. Године 1917. на Крфу, где су биле смештена Српска влада, скупштина и војска после Албанске голготе, прелази за писара Министарства иностраних послова. Тада је доспео у дипломатију. Године 1918. у Паризу је докторирао са тезом: Clausula rebus sic stantibus en Droit international Public.

У Вашингтону је САД 1919. године био постављен за секретара посланства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а током исте године је био премештен за отправника посланика Краљевине СХС у Владивостоку, где се задржао до 1920. године када прелази за конзула у Сан Франциску где борави на том положају до 1922. Од 1922. до 1926. године налазио се на положају конзула Краљевине СХС у Чикагу. У 1926. години је унапређен када је постао Шеф Политичког одељења Министарстава Краљевине СХС у Београду, на том положају се задржао све до 1935. године. Од јуна 1935. до 1940. године био је посланик и опуномоћени министар Краљевине Југославије у Паризу у Француској.

Пурић је писао чланке за новине и часописе, а и писао је и песме. Објавио је две књиге песама, прву 1919. године под насловом Песме о нама, другу књигу песама је објавио 1920. под насловом Љубавне свечаности.

Средином 1946. године Пурић је био у одсуству осуђен од стране нових комунистичких власти током судског процесу у Београду 1946. После рата Пурић је важио за истакнутог политичког емигранта.