ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ratno izdanje iz 1943.
Izuzetno retko sa omotom. Omot iskrzan i repariran, knjiga odlično očuvana unutra, potpis vlasnika na najavnom listu.

Autor - osoba Verga, Đovani, 1840-1922 = Verga, Giovanni, 1840-1922
Naslov Majstor-don Đezualdo : roman / napisao Đovani Verga ; [preveo s italijanskog A. B. Herenda ; predgovor napisao Edgardo Đorđi-Alberti]
Jedinstveni naslov Mastro-don Gesualdo. srpski jezik
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1943
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoistok, 1943 (u Beogradu : D. Gregorić)
Fizički opis 346 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Herenda, Anton Bruno (prevodilac)
Herenda, Anton Bruno (prevodilac)
Đorđi-Alberti, Edgardo (autor dodatnog teksta)
Zbirka Svetski roman ; ǂknj. ǂ4
Napomene Prevod dela: Mastro-don Gesualdo.
Đovani Verga: str. 341-[347].

„Mastro-don Gesualdo“ je jedan od ključnih romana Đovanija Verge i vrhunac italijanskog verizma, snažna priča o društvenom usponu i njegovoj ceni u Siciliji 19. veka. Glavni junak, Gesualdo Motta, poreklom je skroman majstor i preduzimač, čovek rada, štednje i opsesivne potrebe da stekne zemlju, kuće, imanje i ugled. Njegov uspon, međutim, ne vodi ka istinskoj pripadnosti višem staležu, već ka trajnom osećanju izopštenosti: „mastro“ ga vezuje za zanatlijski svet iz kog je potekao, „don“ je titula kojoj teži, ali je nikada potpuno ne zadobija. Roman prati njegov ulazak u brak sa osiromašenom plemkinjom Bjankom Trao, što je pokušaj društvene legitimacije, ali taj brak postaje hladan ugovor između novca i „krvi“, pun poniženja, prezira i tihe mržnje porodice koja ga nikada ne prihvata. U pozadini se smenjuju politički i društveni potresi epohe, ali Verga ih prikazuje iz perspektive svakodnevice, kroz mentalitet provincije, glasove čaršije, porodične intrige i neprekidnu borbu za posed.

Stil romana je gust, škrto emotivan i „objektivan“: Verga minimizuje komentare i moralne presude, a umesto toga gradi osećaj neizbežnosti, kao da društvene sile, poreklo, interes i zavist rade same od sebe. „Mastro-don Gesualdo“ je roman o tome kako kapital i rad mogu da podignu čoveka, ali ne mogu da ga oslobode klasne stigme, niti da kupe ljubav, pripadnost i mir. Što više imanja Gesualdo skuplja, to mu se život sužava: porodica se raspada, naslednici su nezahvalni ili hladni, a usamljenost postaje krajnji bilans „uspeha“. U tom smislu, knjiga je i precizan portret Sicilije kao zatvorenog sveta u kome se društvena mobilnost plaća psihološkim rasulom, i univerzalna priča o čoveku koji je sve pretvorio u račun, da bi na kraju shvatio da se najvažnije ne može posedovati.

Đovani Verga (Giovanni Verga, 1840, Katanija – 1922, Katanija) bio je italijanski pisac i dramski autor, najvažniji predstavnik verizma. Potekao je iz imućnije sicilijanske porodice, rano je počeo da piše i u mladosti objavljivao romane u duhu tada popularnog romantizma, ali se postepeno okrenuo realističkom prikazu društva, naročito života sicilijanskog sela i provincije. Ključni zaokret napravio je kada je razvio svoju poetiku „nevidljivog“ pripovedača i uveo postupke koji stvaraju utisak da priča dolazi iznutra, iz jezika i mentaliteta sredine, bez autorovog dociranja. U njegovom središtu nisu heroji, već ljudi potisnuti ekonomijom i običajem: ribari, seljaci, sitni trgovci, novopečeni bogataši, porodice rastrzane interesom i čašću.

Verga je planirao veliki ciklus romana o „pobednicima“ i „poraženima“ društvene borbe, u kome bi pratio različite slojeve i oblike ambicije; najpoznatiji i najuticajniji delovi tog projekta su „I Malavoglia“ („Porodica Malavolja“) i „Mastro-don Gesualdo“. Pored romana, značajne su mu i pripovetke, naročito one okupljene oko „Vita dei campi“, kao i dramske adaptacije, među kojima je „Cavalleria rusticana“ postala naročito poznata zahvaljujući operi. Pred kraj života povukao se u Kataniju, stekavši status klasika italijanske književnosti. Verga je ostao presudan pisac zato što je realistično pripovedanje spojio sa dubokim osećanjem tragične determinisanosti: kod njega društvo nije samo pozadina, nego mehanizam koji melje želje, ambicije i porodične veze, ostavljajući iza sebe treznu, bolnu istinu o ceni preživljavanja i „napretka“.

MG P14 (L)