Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Prirucnik za politicke radnike Jugoslovenske armije 3
Vlada federativne Jugoslavije

Politicko odeljenje Ministarstva narodne odbrane, Beograd, april 1945.
Meki povez, 91 strana, inventarni broj.
IZUZETNO RETKO RATNO IZDANJE!

Југословенска народна армија настала је 1. марта 1945. године, када су одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани и преименовани у Југословенску армију (скраћено ЈА) (мак. Југословенска армија — ЈА; словен. Jugoslovanska armada — JA). Она је тада представљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије постала је оружана сила ФНРЈ.

Стварање ове оружне силе текло је постепено током Народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945. године. У току лета 1941. године, након напада Нацистичке Немачке на СССР, КПЈ је започела формирање првих партизанских одреда, а 21. децембра 1941. године формирана и прва партизанска бригада — Прва пролетерска ударна бригада. Јануара 1942. године поред дотадашњих партизанских одреда, у оквиру Народноослободилачког покрета Југославије створена је и Добровољачка војска. Новембра 1942. године од Добровољачке војске и партизанских одреда је формирана Народноослободилачка војска Југославије, која је представљала оружану силу Народноослободилачког покрета. Ова војска је тек лета 1943. године, после двогодишње борбе, била призната од Савезника и постала део Антифашистичке коалиције.

У почетку, она је у свом саставу имала само копнену војску (углавном пешадију), док су остали видови војске касније развијали. Наоружање којим је располагала је углавном било разнолико — мањи део од југословенске краљевске војске и део заробљен од немачко-италијанских и мађарско-бугарских окупатора. У стварању и наоружавању војске велику улогу су имали Савезници — Енглези у стварању ваздухопловних јединица и Совјети у стварању оклопних и тенковских јединица. На крају Другог светског рата Народноослободилачка војска, односно Југословенска армија имала је у свом саставу 800.000 мобилисаних бораца.

На десетогодишњицу формирања Прве пролетерске ударне бригаде, децембра 1951. године Југословенска армија је преименована у Југословенску народну армију.