ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Bažov, Pavel Petrovič, 1879-1950 = Бажов, Павел Петрович, 1879-1950
Naslov Škrinjica od malahita / Pavel Bažov ; preveo s ruskog Ljubomir Jesih
Jedinstveni naslov Малахитовая шкатулка. hrvatski jezik
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1948
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Seljačka sloga, 1948 (Zagreb : Hrvatska seljačka tiskara)
Fizički opis 434 str., [1] list s autorovom slikom ; 21 cm
Drugi autori - osoba Jesih, Ljubomir (prevodilac)
Zbirka Slavenski pisci ; 5
Napomene Prevod dela: Малахитовая шкатулка
Beleška o autoru.

Pavel Petrovič Bažov (1879–1950) bio je ruski pisac i folklorista, najpoznatiji po književnoj obradi uralskih narodnih predanja i legendi, koje je pretvorio u prepoznatljiv ciklus priča o rudarima, majstorima, kamenorezcima i tajanstvenim silama planine. Rođen je 27. januara 1879. u Sisarću kod Jekaterinburga, u radničkoj porodici povezanoj s rudarsko-metalurškim okruženjem Urala, što je kasnije presudno oblikovalo i njegovu tematiku i jezik.
Školovao se u duhovnim školama i bogosloviji, ali nije postao sveštenik; umesto toga radio je kao učitelj i novinar. Kao mlad čovek mnogo je putovao po Uralu i dobro upoznao život običnih ljudi, njihov govor, običaje i usmenu tradiciju. Upravo iz tog dodira sa lokalnom kulturom nastao je njegov trajni interes za folklor, zanate i „uralski svet“, čije je motive kasnije stilizovao u književne priče koje se čitaju i kao bajke i kao realistični portreti jedne zajednice.
Najslavnije Bažovljevo delo je zbirka „Škrinjica od malahita“, u kojoj se nalaze priče poput „Gospodarice bakrenog brda“, „Kameni cvet“ i mnoge druge. U njima se stvarnost rudarskih naselja i teškog rada spaja sa fantastičnim: planina, ruda i drago kamenje imaju svoje čuvare, a majstorstvo, poštenje i unutrašnja sloboda često se stavljaju na probu. Bažov je stvorio osoben ton: naratorski glas zvuči kao da dolazi iz usmenog pripovedanja, pun je lokalizama i živog ritma, ali je istovremeno književno precizan i simboličan. Njegove priče nose i socijalnu dimenziju, jer pokazuju odnose moći, siromaštvo i nepravdu, ali i dostojanstvo ljudi koji žive od svog znanja, rada i umeća.
Bažov je tokom života bio angažovan i u kulturnim institucijama Urala, učestvovao je u prikupljanju i popularizaciji lokalne tradicije i postao svojevrsni „pisac-zaštitnik“ regionalnog identiteta. Njegova dela su široko čitana u Sovjetskom Savezu, više puta ekranizovana i adaptirana za pozorište i animaciju, a „uralska mitologija“ koju je oblikovao ostala je jedan od najprepoznatljivijih imaginarijuma ruske književnosti za decu i odrasle. Umro je 3. decembra 1950. u Moskvi, ostavivši opus koji je trajno vezao literaturu, folklor i istoriju rada u jedinstvenu, lako prepoznatljivu poetiku.

MG P60 (N)