Tematika: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Muska gimnazija u Novom Sadu
Spomenica o pedesetoj Svetosavskoj besedi

Zastava, Novi Sad, 1938.
Tvrdi povez, 48 strana, ilustrovano, potpis bivseg vlasnika, znamenitog kompozitora Koste Manojlovica.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!


Гимназија „Јован Јовановић Змај” је најстарија од четири гимназије у Новом Саду. Носи назив једног од најзначајнијих српских песника крајем 19. и почетком 20. века, Јована Јовановића Змаја.
Историја
Пројекат зграде архитекте Владимира Николића

Српска велика православна гимназија је основана 27. јануара 1810. године у Новом Саду, граду који је од 1748. уживао статус слободног града у Аустријској монархији, а био је и најзначајнији економски и културни центар Срба на простору Балкана. Основао ју је трговац и грађанин Новога Сада, Сава Вуковић од Берексова (Лазар Томановић га наводи као Мостарца),[1] пошто је поклонио износ од 20.000 форинти за ту сврху. Остали новосадски грађани подстицајем митрополита карловачког Стефана Стратимировића и епископа бачког Гедеона Петровића, објавом Основног писма Српске гимназије новосадске, уписали су такође велике прилоге, те је брзо сакупљено преко 100.000 форинти. Идуће године је вредност овога новца, ради државног банкрота, пала на петину. Поновним прилозима подигнут је износ за градњу гимназије на близу 50.000 форинти. Године 1811. отворен је први и други разред, 1816/1817. трећи, а затим сваке године по један, тако да је 1819/1820. имала 6 разреда. Због рата 1848. године гимназија је била затворена и те је године изгорела.

Гимназија је поново отворена 1852/1853, али само са 4 нижа разреда, и тако је остала до 1865/1866. Те године добила је право јавности, те је отворен 5. и 6. разред, 1866/1867 7. разред, а 1867/1868 8. разред. Наставни план је био стално усаглашаван са наставним планом у државним гимназијама. Познатији управитељи и професори гимназије били су: Павле Шафарик, Јован Хаџић, Петар Јовановић, Ђорђе Натошевић, Ђорђе Магарашевић, Милован Видаковић, Јован Ђорђевић, Никола Крстић, Јован Туроман, Васа Пушибрк, Јован Грујић, Александар Сандић, Лаза Костић, Ђорђе Дера, Михајло Остојић, Јован Грчић, Јован Живојновић, Исидор Бајић и др. Од 1811. до 1911. године кроз гимназију у Новом Саду је прошло укупно 18.000 ученика.

Уз карловачку гимназију, гимназија у Новом Саду имала је велике заслуге за одржање и ширење српске националне идеје. Велики број знаменитих Срба прошао је кроз ову школу. Њена важност постала је већа у доба када се Матица српска преселила у Нови Сад и у доба Новога Сада као „Српске Атине“. Њена аутономија била је много мања него аутономија карловачке гимназије. Влада је подигла мађарску гимназију, да српској науди, али без успеха. Број ученика се није смањивао, а било је и Немаца и Јевреја. који су српску стављали испред мађарске гимназије. Српска гимназија је добила велику помоћ, која је помагала Србе против мађаризације. Марија Трандафил је основала при српској гимназији закладу за ђаке, из које се издавало 30 стипендија.[1]

Садашња зграда је подигнута 1900. године средствима барона Милоша Бајића и других добротвора на месту првобитних здања у порти Саборног храма Светог великомученика Георгија по пројекту архитекте Владимира Николића у ренесансном стилу.

2016. Године зграда гимназије је темељито реновирана. Поред обнове оштећених делова унутрашње и спољашње конструкције, главном крову зграде је додат стаклени кров за школски музеј у стилу и на месту старог крова. Згради је промењена бела боја у јарко беж боју са додатним светлијим беж и белим бојама које истичу кључне делове зидова и рељефа. Нова боја зграде инспирисана је бојама других историјских барокних грађевина Новог Сада и околних места.
Називи школе

Од 1810. године: Српска православна велика гимназија u Novom Sadu.
Од 27. августа 1920. године: Државна мушка гимназија.
Од 3. октобра 1931. године: Државна мушка реална гимназија краља Александра I.
Од 13. априла 1941. године: Мађарска краљевска државна гимназија са српским наставним језиком.
Од 28. фебруара 1945. године: Женска гимназија (из Његошеве улице) и Мушка гимназија (из Футошке улице) су се на почетку школске 1950/1951. преселиле у зграду садашње гимназије и спојиле у једну I мешовиту гимназију. Дотадашња Мешовита гимназија је постала II мешовита гимназија, у истој згради.
Од 1952. I мешовита гимназија постаје Виша мешовита гимназија „Светозар Марковић“, а II мешовита гимназија добија име „Јован Јовановић Змај“.
Оне су школске 1959/1960. године спојене у једну - Гимназију „Јован Јовановић Змај“.
Од школске 1977/1978. године школа почиње да ради као Центар за образовање кадрова у друштвеним делатностима (два разреда средњег позивно-усмереног образовања), у духу реформе образовања и васпитања са 10. конгреса СКЈ.
Школске 1983/1984. године школа је опет постала четворогодишња (два разреда заједничког средњег васпитања и два разреда средњег позивно-усмереног образовања) и добија назив Средња природно-математичка школа „Јован Јовановић Змај“.
Године 1985. школа је прославила 175 година просветарског рада и мења назив у Средња природно-математичка гимназија „Јован Јовановић Змај“.
Од школске 1987/1988. године школа је поново променила физиономију и постала јединствена школа где се образују кадрови природно-математичке струке.
Школске 1990/1991. године школа поново постаје Гимназија „Јован Јовановић Змај“.

Директори гимназије

1810–1920

Данило Петровић и Григорије Јанковић, до 1819
Павел Јозеф Шафарик, 1819–1826
Јефтимије Јовановић, 1826–1827
Данило Петровић, 1827–1828
др Јован Хаџић, 1830–1849
др Ђорђе Натошевић, 1853–1857
Паво Јовановић, 1857–1858
Петар Нинковић, 1858–1865
Константин Исаковић, 1865–1866
Александар Гавриловић, 1866–1867
Герман Анђелић, 1867–1868
Александар Гавриловић, 1868–1871
Васа Пушибрк, 1871–1910
Стеван Милованов, 1918–1920

1920–1941

Марко Вилић, 1920
Димитрије Шилић, заменик директора, 1920–1922
Васа Даниловић, 1922–1925
Јован Живојиновић, 1925–1926
Александар Замуровић, заменик директора, 1926–1927
Мирко Балубџић, 1927–1932
Мираш Кићовић, заменик директора, 1932–1933
Милан Јаковљевић, заменик директора, 1933
Душан Јованов, в. д. директора, 1933–1934
др Бранко Магарашевић, 1934–1941

1941–1944

Феранц Међеши, 1941
Калман Варади, 1941–1944

1945–данас

Миленко Шуваковић, 1945–1959 (Потпуна Мешовита гимназија и гимназија „Јован Јовановић Змај“)
Петар Адамовић, 1945–1947 (Мушка гимназија)
Марије Хвала, 1947–1948 (Мушка гимназија)
Живан Радмановић, 1948–1949 (Мушка гимназија)
Новак Радовић, 1959–1965
Слобода Маслаћ, в. д. директора, 1965–1967
др Ђорђе Бајић, 1967–1977
Вера Банић-Царић, 1977–1980
Марко Цицмил, 1980–2001
Петар Којић, в. д. директора 2001–2002
др Радивоје Петров Стојковић, 2002–

Знаменити ученици и професори

Кроз више од два века постојања, Гимназија „Јован Јовановић Змај` је била прави расадник српске интелигенције. Кроз ову школу прошли су као ученици или као професори бројни знаменити људи српске историје, али и јавни, културни и научни радници.
Наставници

Међу најзначајнијим професорима који су предавали у Гимназији били су:

Павел Јозеф Шафарик — књижевни историчар и научник светског гласа, управитељ Гимназије
Милован Видаковић — књижевник и професор
Георгије Магарашевић — професор и књижевник
Јован Хаџић — књижевник и професор, руководио првим испитом зрелости 1868. године
Лукијан Мушицки — песник и професор
Мојсеј Игњатовић — професор и књижевник
Теодор Радонић — историчар и професор
Данило Петровић — први управитељ Гимназије

Ученици
Књижевници и песници

Јован Јовановић Змај
Лаза Костић
Коста Трифковић
Ђура Даничић
Јован Грчић Миленко
Паја Марковић-Адамов
Васа Стајић
Раша Попов

Политичари и јавни радници

Светозар Милетић
Михаило Полит-Десанчић
Лазар Пачу
Лазар Томановић
Маја Гојковић

Научници и просветни радници

Ђорђе Натошевић
Тихомир Остојић
Станоје Станојевић
Јован Радонић
Радован Кошутић
Милан Шевић
Павле Вујевић
Алекса Ивић
Петар Милорадовић
Јован Туцаков
Душан Каназир
Олга Хаџић

Уметници

Исидор Бајић
Милоје Милојевић
Петар Коњовић
Јован Ђорђевић
Јован Солдатовић
Петар Краљ
Јосиф Татић
Гордана Ђурђевић-Димић
Александра Плескоњић-Илић
Александар Гајин
Душан Макавејев
Воја Солдатовић

Остали

Соња Маринковић — народни херој
Порфирије Перић — патријарх српски
Радивој Кашанин
Радивој Петровић
Јован Максимовић
Милета Јакшић
Милош Хаџић

Статистика

У периоду од 1816. до 1848. године Гимназију је похађало преко 3.300 ученика, што је дало немерљив значај за развој интелигенције и национални препород код Срба.[2]

Од 1868. до 1918. године у Гимназију је уписано 15.792 ученика различитих националности — Срба, Немаца, Јевреја, Хрвата, Мађара, Словака, Румуна и Русина, што најбоље сведочи о квалитету наставе у Гимназији.[3]