Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
ISBN: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Učitelj: organ Učiteljskog udruženja za obrazovanje i vaspitanje
Učitelj je časopis koji je izlazio u periodu od 1882. do 1941. godine u Beogradu.[1] Sve do početka Prvog svetskog rata časopis je izlazio redovno, da bi 1914. bio privremeno obustavljen, a sa izlaženjem nastavlja ponovo obnovljen 1920. godine. Od 1923. godine časopis ima duplu numeraciju godišta dok su brojevi obeleženi sveskama, izlazi kao organ Jugoslovenskog učiteljskog udruženja i od tada štampan na ćirilici i latinici. 1941. godine, ponovo usled rata Učitelj prestaje da izlazi.[2]

O časopisu
Prvi broj Učitelja objavljen je 20. januara 1882. godine. Kao vlasnik i izdavač potpisuje se „Učiteljsko udruženje” i od prvog broja časopisa najavljuje se redovno izlaženje tri puta mesečno i pozivaju čitaoci na pretplatu i slanje rukopisa. Pretplata je dostavljana „Upravi učiteljskog udruženja” u Beogradu, a rukopisi slati, plaćenim pismom, uredništvu Učitelja u Beogradu, na adresi Savamalska ulica br. 6, uz napomenu da se rukopisi ne vraćaju. Cena godišnje pretplate za Srbiju bila je 8 dinara, za pola godine 4 i a za četvrt 2 dinara. Glavni i odgovorni urednik prvog broja Učitelja bio je Nikola R. Popović, učitelj. Jedanput nedeljno časopis je redovno izlazio sve do 1889. godine, od kada izlazi jednom mesečno. U međuvremenu, tačnije 1894/95. i 1902/03. godine časopis je izlazio i dva puta mesečno.[3]

Tematika
Pošto su državne škole u Srbiji postojale već desetak godina unatrag, časopis Učitelj je osnovan 80-ih godina XIX veka sa ciljem da se skrene pažnja na značaj obrazovanja, osnovnih škola i učitelja koji su radili u njima. U uvodu za prvi broj časopisa tako se navodi da je nekoliko meseci pre prvog broja nekoliko beogradskih učitelja pokrenulo ideju o uređenju celokupnog učiteljstva u Srbiji i uz podstrek kolega iz unutrašnjosti sklopilo pravila po kojima će raditi „Udruženje učitelja” do prve opšte učiteljske skupštine. Te, iako su mnogi sumnjali, da bi rasterali sumnju, a u svrhe osnivanja društva, ovo udruženje je, sa ciljem afirmisanja duhovnog razvitka, zajedničkim snagama u decembru 1881. godine, pokrenulo inicijativu za početak objavljivanja lista udruženja. Tako je nastao Učitelj, kao predstavnik i ogledalo snage i duhovne moći učiteljstva.[4]

Pošto osnovnoj školi nije cilj da stručno obrazuje svoje đake za određene poslove, već da im prvenstveno neguje um, volju, zdravlje i osećanja, odnosno prvenstveno ona dobra, koja su neophodna svima bez razlika, kao osnovna dužnost časopisa Učitelj deklarisana je odgovornost da govori o učitelju kao nastavniku i vaspitaču, ali i o svemu onome što ga čini takvim, kao i o značaju i važnosti ovog zanimanja, te škole, ali i o smetnjama koje se mogu naći na putu vaspitanja svih građana Srbije. Da bi odgovorio ovim izazovima novoosnovani časopis je uključio u svoje tematsko polje razmatranja brojna pitanja iz oblasti metodike i pedagogike i njenih disciplina, zatim pitanja vezana za istorijski razvoj vaspitanja u pojedinim periodima i kod različitih naroda, takođe pitanje udruživanja i rada pojedinih učiteljskih zborova, kao i razna druga prosvetna pitanja. Tako da je ovaj list, tokom brojnih godina koliko je postojao, obrađivao različite dopise i beleške prosvete, bavio se recenzijama dela koja imaju značaj za učitelje i druge nastavnike, ali i objavljivao preglede drugih listova i prikaze novih knjiga.

Na kraju uvoda prvog broja časopisa se naglašava i da list Učitelj, kao organ Učiteljskog udruženja, „neće ni u jednom pitanju biti slepi pristalica samo jednog pravca”[5], te da časopis ne izdaju pet-šest istomišljenika u nameri da šire samo svoje ideje, već on istupa kao zborište svih učitelja u Srbiji, koji hoće da udruženom snagom pomažu jedni drugima, materijalno i duhovno.

Izdanja
Časopis Učitelj izlazio je redovno od 1882. do 1914. godine, kada je zbog rata obustavljen. Sa redovnim izlaženjem nastavlja obnovljen 1920. godine, a od ove godine časopis se pojavljuje sa uporednim naslovom na slovenačkom jeziku. Od 1931/32. godine časopis je štampan naizmenično na ćirilici i latinici.

Tokom svog izlaženja časopis Učitelj promenio je nekoliko podnaslova, pa je tako od 1891/92. godine izlazio sa podnaslovom „Pedagoško književni list. Organ Učiteljskog udruženja”, da bi od 1906/07. nosio podnaslov „Organ Učiteljskog udruženja u Kraljevini Srbiji i svih srpskih učitelja”, pa od br. 1 1920. godine podnaslov „Pedagoški časopis za stručno usavršavanje učitelja i školski život”, da bi od 1936/37. godine podnaslov glasio „Pedagoško socijalni časopis Jugoslovenskog učiteljskog udruženja”.

Štampa
Tokom svoje duge istorije časopis Učitelj promenio je veliki broj štamparija. Od početka izlaženja štampan je u „Kraljevskoj srpskoj državnoj štampariji”, da bi tokom 1894/95. godine promenio par štamparija, te bio štampan u „Štampariju Petra Tanaskovića” i „Parnoj radikalnoj štampariju”. „Štamparija Petra Tanaskovića” nastavlja sa štampom časopisa sve do br. 1 iz 1898/99. godine kada sa štampom počinje „Državna štamparija Kraljevine Srbije”. Već od broja 8 iste godine štampu preuzima „Parna radikalna štamparija”, a kasnije 1900/01. od broja 1 časopis štampa „Štamparija Pavlovića i Stojanovića”. Od broja 1 (1901/02) časopis ponovo štampa „Državna štamparija Kraljevine Srbije”, a potom redom od br. 1 (1902/03) „Štamparija Svetozara Nikolića”; zatim od br. 1 (1906/07) „Nova štamparija Davidović”; od br. 1 (1911/12) štamparija `Dositej Obradović`; od br. 1 (1920) „Štamparija K. Gregorića”; od br. 3 (1920) „Štamparija `Ljubomir` Milana B. Veljkovića”; od br. 1 (1920/21) štamparija `Sv. Sava`; od br. 1 (1928/28) štamparija `Privrednik`.