ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

MK 9
66011) SOLUN 1914 - 1916 GODINE , Mihailo T. Banković , Prosveta Beograd , bez godine izdanja ,
Za vreme Prvog svetskog rata postojala je i nekoliko centara u kojima su bile prisutne obaveštajne službe kako vojne tako i političke koje su pripadale zaraćenim stranama. Jedan od tih centara, koji je bio veoma važan za nas, bio je Solun. Banković je bio organizator i šef srpske obaveštajne službe u Solunu i u ovoj knjizi opisuje, u glavnim crtama, nekoliko svojih doživljaja. U njima on opisuje ceo rad srpske obaveštajne službe. U tom opisu slikovito izlaže dramatične događaje koji su vezani za istoriju srpskih minulih ratova.
Predgovor Mihailo M. Đokić, vlasnik i urednik `Kriminalne biblioteke`.
Sadržaj :
Predgovor - Špijunaža naših neprijatelja - Naša obaveštajna služba - Njena delatnost - Saveznička obaveštajna služba - Fijasko nemačkog generalnog konzula - Pomorski kapetan iz Dalmacije - Nemačka nudi Srbiji mir.

Izvod iz knjige

Još odmah u početku evropskog rata 1914. g. Solun je postao jedno od najvažnijih središta obaveštajne službe obeju zaraćenih grupa. Austrija je odmah prva razumela šta znači u ovom smislu Solun za nju. Kosmopolitsko društvo te varoši, koje u većini nije imalo nikakvog određenog nacionalnog osećaja, već je bilo u stanju služiti za pare bez razlike svakome. A samo muslimansko stanovništvo, smatralo se obavezno da Austriji bude u svemu na ruci. Dotadašnji austrijski generalni konzul u Nišu, Hoflener, po objavi rata dobegao je u Solun i tu je određen za glavnog šefa vojne obaveštajne službe i pridodat svome konzulatu. Prvi Hoflenerovi agenti bili su: jedan bivši calkelner iz Skoplja sa nadimkom `Cepelin`, jedan kobasičar poreklom Čeh, i nažalost jedan Srbin iz Leskovca, koji je odranije već živeo u Solunu. Aparat Hoflenerov za kratko vreme narastao je do neverovatnog broja pomagača, jer je pored plaćenih, bio je još veći broj onih koji su smatrali za svoju svetu dužnost ovaj posao, pa čak i ljudi na najuglednijim položajima. Ali ko nije poznavao detaljnije ovu ogromnu mrežu, čiji su konci vodili u sve kutove varoši Soluna, taj nije mogao mnogo primetiti...

Napomena: Konzul Herr Hoflehner, pominje se i u `Austro-ugarskoj crvenoj knjizi` (link), njegovo pismo iz Niša grofu Berchthold-u, povodom atentata na nadvojvodu Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine.
mek povez , format 12,5 x 18,5 cm , ćirilica, 48 strana