Jezik: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Zbirka na makedonski narodni pesni
Priredio Blaze Koneski

Drzavno knigoizdatelstvo na Makedonija, Skoplje, 1945.
Meki povez, knjizni blok delimicno odvojen od poveza, posveta, 383 strane.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Блаже Конески (Небрегово, код Прилепа, 19. децембар 1921[1] — Скопље, 7. децембар 1993[2]) био је утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.[2]
Биографија

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.[3][4] Припада роду Љамевци чија је крсна слава Никољдан.[5] Његов стриц је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић.

У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије, као Благоје Коневић, уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији.

Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ)[6] и њен је први председник (до 1975). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник. Био је члан и САНУ.[2]

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.[1]

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

По њему се зове Филолошки факултет Универзитета у Скопљу.[6]
Награде

Награде и признања:[2][6]

„11 Октомври“
„Браќа Миладиновци“
„Ацо Шопов“
Хердеровата награда
Његошевата награда
Награда АВНОЈ-а
„Златен венец“ на Струшките вечери на поезијата,
„Скендер Куленовиќ“
Награда Савеза писаца Совјетског Савеза
Награда за књижевни опус „Мисла“
Рациново признање
„13 Ноември“

Дела
Споменик Блаже Конеском испред зграде МАНУ

Земјата и љубовта (поезија, 1948)
Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
За македонскиот литературен јазик (1952)
Песни (1953)
Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
Везилка (поезија, 1955)
Лозје (1955)
Речник на македонскиот јазик (1961)
Песни (1963),
Историја на македонскиот јазик (1965)
Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
Стерна (поезија, 1966)
Ракување (1969)
Јазикот на македонската народна поезија (1971)
Беседи и огледи (1972)
Записи (поезија, 1974)
Стари и нови песни (1979)
Места и мигови (поезија, 1981)
Чешмите (поезија, 1984)
Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
Ликови и теми (есеји, 1987)
Послание (поезија, 1987)
Тиквешки зборник (студија, 1987)
Средба во рајот (поезија, 1988)
Црква (поезија, 1988)
Дневник по многу години (проза, 1988)
Златоврв (поезија, 1989)
Поезија (Константин Миладинов) (1989)
Сеизмограф (поезија, 1989)
Македонски места и теми (есеји, 1991),
Небесна река (песме и препеви, 1991),
Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
Црн овен (поезија, 1993)